Ova godina je započela sa potonućima brodova. Da je plovidba kroz Srbiju postala sve samo ne bezbedna svedoče nam i novi izveštaji lađara sa reke Tise. Kako saobraćaj na ovoj reci u poslednjih 10 godina nije bio u značajnom porastu, niko se nije ozbiljno bavio bezbednosnim izazovima na ovoj reci.
Da krenemo redom. I ako je godina bez leda, sve plovidbene oznake (bove) su sklonjene. Nisu ostavljene obavezne bove na kritičnim mestima, što bi u ovim vremenskim uslovima bio minimum neophodnog obeležavanja.
Ni jedan most nije propisno obeležen niti ima radarske oznake, most u Adi nema nikakvu oznaku na sebi.
Skele nisu obeležene propisanim znacima na obali niti je označena njihova vrsta i način kretanja, nema znaka obavezne zvučne i VHF signalizacije u blizini skelskih prelaza.
Vrhunac opasnosti za plovidbu je i dalje Brana na Tisi. Ova brana je poslednjih 20 godina u očajnom stanju, a situacija je iz godine u godinu sve gora. Ne zna se da li je opasnija po maloj ili po velikoj vodi. Predpristaništa imaju oštećene i uništene odbojnike, koji u slučaju naslanjanja broda prilikom uplovljenja u prevodnicu (za šta su i namenjeni), sigurno dovode do nekog oblika havarije. Zaštitie od udara vode, u pretkomorama su istrulile i oštećene tako da pri većem vodostaju nemaju nikakvu ulogu i više smetaju plovidbi nego što pomažu (postavljene su da bi sprečile bočni udar i limanisanje vode). Često se, nakon visokog vodostaja u području predpristaništa formiraju ogromni nanosi otpada između šipova, što donosi dodatnu opasnost po upravljačke i propulzione uređaje na brodovima.
Apelujemo na nadležno ministarstvo, na inspekciju plovidbe i na Vode Vojvodine da što pre počnu sa uklanjanjem navedenih nedostataka kao bi izbegli ozbiljne havarije i stradanja ljudi i opreme.
Upravni odbor UPLS
