Poslednjih godina se mnogo govori o očuvanju prirodne sredine. Ovde ćemo navesti neke primere kako se trenutno ophodimo prema prirodi, prvenstveno prema našim rekama, Dunavu i Savi i daćemo neka moguća rešenja kako bi mogli da unapredimo naš odnos prema zagađenju i očuvanju prirode.

1. Smeće;

Trenutno stanje u Republici Srbiji je ovakvo:

ne postoje kontejneri za odlaganje smeća u lukama, prevodnicama i pristaništima!

Iako je taj proces otpočeo sa projektom NEVADA u kojem učestvuje i Republika Srbija ništa se nije promenilo od tada. Trenutno je odlaganje smeća moguće jedino entuzijazmom lađara koji imaju volju da očuvaju prirodu. Meni jedino poznata mesta za odlaganje smeća su: Pristanište za putničke brodove u Beogradu, Pristanište u Novom Sadu i brodoremont JRB-a u Pančevu. Pristanište u Beogradu je u mogućnosti da primi oko 16m₃ smeća, u Novom Sadu oko 16m₃ i remont JRB-a oko 16m₃.
Uzmimo za primer pristanište U Beogradu gde dnevno nekada stane i 10 brodova, a prosečno se izbacuje oko 6m₃ smeća po brodu što dovodi do 60m₃ potrebnih kapaciteta za prijem smeća. U Beogradu postoji mogućnost i odlaganja stakla, dok je u Brodoremontu Pančevo moguće odložiti staklo, papir, akumulatore i rabljeno ulje. Znači jedino mesto u Srbiji gde je moguće odložiti sav otpad je u vlasništvu JRB-a i ono to čini samo za svoje brodove.

Pitanje je šta se događa sa otpadom sa svih ostalih brodova koji saobraćaju kroz teritorijalne vode Srbije?

Primeri:

Mađarska: U svakom pristaništu je moguće izvršiti odlaganje smeća koje organizuje agent.

Austrija: U svakom pristaništu postoje kontejneri. Imate dve opcije odložiti ne razvrstano smeće i tu je cena oko 8 eura po m₃ smeća ili odvojiti smeće, papir, metal i plastiku i onda je cena odlaganja smeća u pola cene.

Nemačka: Po mom mišljenju najbolji primer i način na koji bi se trebalo ugledati. Oni jednostavno zarađuju odlaganjem smeća. U svakoj luci se nalaze kontejneri za smeće, ali samo u retkima slučajevima oni hoće da prime smeće koje nije razvrstano. Odlaganje razvrstanog smeća je po simboličnim cenama 1e m₃ smeća ali MORA biti razvrstano. Takođe u prevodnicama stoje kontejneri za odlaganje smeća i tu je usluga odlaganja besplatna. U Nemačkoj je jako česta kontrola plovila od strane policije, među prvim stvarima koje će tražiti od vas je da vide gde i kada ste odložili smeće. U slučaju da to niste učinili očekujte visoku kaznu i u najkraćem roku ponovnu inspekciju.

Šta bi mi trebali uraditi?

Naš predlog za ovo je postavljanje kontejnera u pristaništima, lukama,prevodnicama i bunker stanicama. Posle postavljanja kontejnera potrebna je edukacija učesnika u transportu i osoba zaposlenih u lukama, pristaništima, prevodnicama i bunker stanicama. Poslednji korak bi trebao da bude inspekcijski nadzor kapetanije nad izvođenjem ovih radnji. Takođe može se postaviti uslov da smeće mora biti razvrstano i tada bi Republika Srbija imala korist od smeća, naplatila bi uslugu odvoženja smeća i reciklirala ga i dobila novu vrednost. U Nemačkoj se trenutno reciklira 85% smeća u Srbiji ispod 10%. Posebno važno bi bilo postavljanje kontejnera na graničnim prelazima i prevodnicama i svakako, u lukama gde se brodovi jako dugo zadržavaju.

2. Rabljeno ulje i kaljužne vode

U Republici Srbiji trenutno možete odložiti rabljeno ulje, koliko je meni poznato, samo u Brodoremontu JRB-a u Pančevu, a i to nije verovatno po svim ekološkim normama pošto se ulje skladišti u buradima i tako se dalje transportuje. Rabljeno ulje je veoma kancerogena tekućina sa pogubnim uticajem na eko-sistem. Jedna kap motornog ulja može da kontaminira 1m₃ zemljišta u periodu od 100 godina. Apsurd je taj da rabljeno ulje ima tržišnu vrednost i da se može koristiti ponovo u naftnoj industriji. Kada se pogleda količina motornog ulja koje se koristi u rečnom transportu i količine koja se pojavi kao sirovina za reciklažu došli bi do velike nesrazmere. Ako samo 10% tog ulja završi u našim rekama, to je ravno ekološkoj katastrofi. U projektu NEVADA sve zemlje su dobile na mesec dana mogućnost da odlažu rabljeno ulje i kaljužu u za to specijalizovan brod i da uoče benefite toga. Samo Bugarska se odlučila da ima svoj brod za odlaganje rabljenog ulja i kaljuže.

Predlog: Dozvoliti privredi da se organizuje i sama napravi stanice za predaju rabljenog ulja i nekom periodu od 2-3 godine to i subvencionisati za domaću privredu. Posle toga preći na obavezu uz inspekcijski nadzor kapetanije. Organizovati odmah odlaganje rabljenog ulja za putničke brodove (to je jednostavno isplativ posao). Preuzmete otpad, za to uzmete novac i posle ga prodate NIS-u na dalju preradu.

https://www.bilgenentoelung.de/52/Fahrplaene.htm na ovom sajtu se može videti kako je to organizovano u Nemačkoj.

3. Odlaganje fekalija

U Srbiji još niko nije ponudio usluge odlaganja fekalija sa putničkih brodova. Kada se pogleda broj putničkih brodova i mogućnost zarade, to je veliki apsurd.

Cene za to su različite od 10 eura po m₃ plus porez u Mađarskoj do 125 eura po m₃ plus porez u Austriji. Ako se isprazni jedan fekalni tank za to je moguće naplatiti i do 250 eura.

Primer fakture u Nemačkoj.PDF       Primer fakture u Mađarskoj.PDF

Predlog:

Uz pomoć agenata u putničkom saobraćaju uvesti opciju ponude pražnjenja fekalnih tankova na putničkim brodovima.

Najbolji primer na koji bi se trebalo ugledati, posebno prilikom pravljenja nove infra strukture, je odlaganje fekalija (sludge) u Holandiji, grad Arnhem. Tamo je na kanalizacioni sistem priključen odvod u pristaništu, na koji se u slučaju potrebe pražnjenja fekalnog tanka nakači mobilni merač protoka. Kompletan sadržaj se momentalno prazni u postojeću kanalizaciju a fakturiše se od strane luke po upisanom stanju protokomera.

Da bi sve ovo imalo smisla i da bi se sprovelo u praksi treba edukovati pograničnu policiju i carinu. Mi od transporta treba da stvaramo dodatu vrednost, a ne represijom da ga gušimo.

Takođe treba edukovati i učesnike u transportu. Verujte mi na reč, nikome od njih posle Bezdana neće pasti na pamet da bilo šta bace u vodu. Uvođenjem standarda u vremenskom periodu od 2-3 godine mogli bi smo da uvedemo red na naše reke što se tiče ove vrste zagađenja. Uz to Republika Srbija bi imala veliku finansijske koristi od toga.

Kapetan Igor Dorčić
Zapovednik vrste A