Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS) i Sindikat lađara i pomoraca Srbije (SLPS) najoštrije osuđuje potpunu nesaradnju vlasti sa opravdanim zahtevima studenata, ističući da se isti obrazac bahatosti i ignorisanja godinama ponavlja kada su u pitanju naši apeli i inicijative. Svaka radna grupa u kojoj smo učestvovali bila je tek prividno formirana, bez realne namere da se išta promeni, dok su ključni problemi lađarske struke svedeni na banalnost i gurnuti u zapećak.

Korupcija u kapetanijama i nadležnim organima MGSI-a do samog vrha dovela je našu profesiju na ivicu egzistencije. Na desetine naših predstavki i zahteva ostalo je bez ijednog odgovora – ni od ministarstava, ni od inspekcija, ni od bilo koje institucije koja bi trebalo da se bavi bezbednošću i regulacijom rečnog saobraćaja.

Pitanje odgovornosti za smrt posade broda Beograd X ostaje bez epiloga – niko nije optužen, niko nije procesuiran, zataškavanje traje, baš kao i u slučaju tragedije sa nastrešnicom. Ljudi ginu, a država ćuti. Štaviše, niko ni ne pokušava da uspostavi komunikaciju s nama – institucije koje bi trebalo da rade u javnom interesu postale su nepristupačne, a njihovi predstavnici nedodirljivi.

Dok se mi godinama borimo za očuvanje lađarske struke i brodarskih škola, ljudi iz vrha vlasti svesno podrivaju domaću radnu snagu dovođenjem radnika iz Indonezije, Bangladeša i Indije – i to za značajno niže cene rada, čime uništavaju ionako devastirano tržište rada u rečnom saobraćaju. Naše pritužbe kao sindikata ostaju bez ikakvog odgovora, kao da naša struka i ljudi koji su život posvetili rekama ne postoje.

Jedina uspešna inicijativa Udruženja profesionalnih lađara Srbije – pokretanje rečne policije, koja je u samo godinu dana postigla više rezultata nego cela država u prethodnih trideset godina – ugašena je odmah po promeni ministra Gašića. Jedan ministar ubio je svaku nadu u bolji život i bezbedniji rečni saobraćaj.

Kao vrhunac apsurda, država je JRB (Jugoslovensko rečno brodarstvo), najstariju srpsku firmu, prodala za upola cene jednogodišnjeg ugovora za 2025. godinu. Vlasnici? Porodica iz vrha vlasti i njima bliski tajkuni. Tako je 200 godina srpske rečne tradicije i iskustva bačeno u ruke nesposobnim hiper-kapitalistima, čija je jedina svrha izvlačenje profita iz onoga što je nekada bio ponos srpskog brodarstva.

Zato kažemo jasno i glasno: i mi mislimo da su studenti u pravu. Oni se bore protiv sistema koji ne služi građanima, već samo sebi. Njihov bunt je opravdan, jer isti taj sistem ignoriše i nas – ljude koji su Dunavom proveli ceo život.

Ali neka svi znaju jedno: krvave ruke ni Dunav ne može da opere.