Удружење професионалних лађара Србије (УПЛС) и Синдикат лађара и помораца Србије (СЛПС) најоштрије осуђује потпуну несарадњу власти са оправданим захтевима студената, истичући да се исти образац бахатости и игнорисања годинама понавља када су у питању наши апели и иницијативе. Свака радна група у којој смо учествовали била је тек привидно формирана, без реалне намере да се ишта промени, док су кључни проблеми лађарске струке сведени на баналност и гурнути у запећак.

Корупција у капетанијама и надлежним органима МГСИ-а до самог врха довела је нашу професију на ивицу егзистенције. На десетине наших представки и захтева остало је без иједног одговора – ни од министарстава, ни од инспекција, ни од било које институције која би требало да се бави безбедношћу и регулацијом речног саобраћаја.

Питање одговорности за смрт посаде брода Београд X остаје без епилога – нико није оптужен, нико није процесуиран, заташкавање траје, баш као и у случају трагедије са настрешницом. Људи гину, а држава ћути. Штавише, нико ни не покушава да успостави комуникацију с нама – институције које би требало да раде у јавном интересу постале су неприступачне, а њихови представници недодирљиви.

Док се ми годинама боримо за очување лађарске струке и бродарских школа, људи из врха власти свесно подривају домаћу радну снагу довођењем радника из Индонезије, Бангладеша и Индије – и то за значајно ниже цене рада, чиме уништавају ионако девастирано тржиште рада у речном саобраћају. Наше притужбе као синдиката остају без икаквог одговора, као да наша струка и људи који су живот посветили рекама не постоје.

Једина успешна иницијатива Удружења професионалних лађара Србије – покретање речне полиције, која је у само годину дана постигла више резултата него цела држава у претходних тридесет година – угашена је одмах по промени министра Гашића. Један министар убио је сваку наду у бољи живот и безбеднији речни саобраћај.

Као врхунац апсурда, држава је ЈРБ (Југословенско речно бродарство), најстарију српску фирму, продала за упола цене једногодишњег уговора за 2025. годину. Власници? Породица из врха власти и њима блиски тајкуни. Тако је 200 година српске речне традиције и искуства бачено у руке неспособним хипер-капиталистима, чија је једина сврха извлачење профита из онога што је некада био понос српског бродарства.

Зато кажемо јасно и гласно: и ми мислимо да су студенти у праву. Они се боре против система који не служи грађанима, већ само себи. Њихов бунт је оправдан, јер исти тај систем игнорише и нас – људе који су Дунавом провели цео живот.

Али нека сви знају једно: крваве руке ни Дунав не може да опере.