Прошло је осам година од потонућа самоходног теретњака Београд 10.

Самоходни теретни брод Београд 10 потонуо је 2. новембра 2016. године у близини Смедерева, при чему су живот изгубили заповедник Милан Брзаковић и управитељ машине Никола Косовац.
Након несреће, првобитни извештаји су сугерисали да је узрок потонућа „замор материјала“.
Међутим, ново вештачење наложено 2020. године показало је да брод није био технички исправан нити способан за пловидбу, што је отворило могућност за покретање тужби против одговорних лица.
Осам година након несреће, тело заповедника Милана Брзаковића још увек није пронађено, а породице страдалих и даље траже правду.

Да ли се нешто променило?

Од самог потонућа показала се сва невештост државних органа да се одговорни пронађу, те да се проблем у будућности више не понови. Од свих акција које је држава тада спровела, једина је била тајкунска уредба о забрани пререгистрације старијих бродова из увоза на српску заставу, како би се замазале очи јавном мњењу, а уједно помогао тадашњи монопол у превозу робе по српским територијалним водама. Али то је већ давно испричана прича…

Читав случај је опструисан са свих нивоа, па чак и од стране адвоката који је у почетку заступао породице оштећених. Епилог осмогодишњих суђења и вештачења је да еи даље нико није одговоран?!

Чија је одговорност заправо?

Заправо, једина одговорна установа, поред предузећа ПИМ,  била би Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу (Управа).

Управа је орган у саставу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије. Њена основна улога је да обезбеди безбедност пловидбе кроз технички наѕор и сертификацију пловила.
Да Управа има огроман проблем у квалитету рада, показује повећање броја потонулих бродова у територијалним водама Србије у протеклих 10 година, као и техничко-технолошка неисправност бродова под разним заставама који плове кроз Србију. Сертификација се често само преписује, без квалитетног прегледа и стварне контроле већ годинама.

О каквом се јавашлуку ради у читавом Управном органу, укључујући инспекције пловидбе и рад службеника у капетанијама (сваки бродски доцумент се оверава у капетанијама, а та пракса постоји да би службеник уколико уочи неправилност обавестио надлежно тело, те да би се спречила злоупотреба радника и осигурала безбедности пловидбе) види се из најновијег примера, који смо примили са терена, где се види да Управа издаје бродско сведочанство и Списак посаде са дефинисаним минималним бројем чланова посаде који није само мимо закона, већ се коси и са здравим разумом.

Појашњење за лаике:
Да би брод могао да плови безбедно на међународном нивоу, установљен је збир правила, између осталих и колико људи мора бити у одређеном режиму пловидбе. На пример, за брод дужине 90 метара:

1. А1 режим (14 сати пловидбе и обавезних 8 сати одмора): Минимум 1 заповедник, 1 морнар и 1 машиниста.
2. А2 режим (18 сати пловидбе и обавезних 6 сати одмора): Захтева минимум 2 капетана, 2 морнара и 1 машинисту.
3. Б режим (24 сата пловидбе): Захтева минимум 2 капетана, 1. крмара, 3 морнара и 1. машинисту.

Пример је дат према најчешћем шаблону, уз могућност варијације у зависности од врсте брода и техничке оспособљености. Сваком нормалном читаоцу је јасно да, осим модела А1, сваки други мора имати минимум 2 капетана, односно дуплу смену, поготово за вишедневну пловидбу од 24 сата.

Ево како су то одрадили “експерти” Управе:

По овом испада да су сви модели пловидбе исти, а да је за двадестчетворочасовну пловидбу довољно појачање од два приправника?! Документ је издала Управа, а документ је уредно попуњен и оверен од стране ЛК Сремска Митровица.

Да ли је у питању незнање, јавашлук или корупција, остављамо надлежним органима да утврде, а посебно позивамо Министартво за рад да се укључи у контролу и рад људи на бродовима, јер се овим поступком крше сви могући закони и конвенције о раду.
Ми видимо и знамо да се ништа из трагедије није научило, јер је и на Београду 10 фалио један члан посаде, према званичном бродском сведочанству. То шефу саобраћаја и директору ПИМ-а очигледно није било битно, као ни суду, вештаку и инспекцији…

Нама је битно…