Prošlo je osam godina od potonuća samohodnog teretnjaka Beograd 10.
Samohodni teretni brod Beograd 10 potonuo je 2. novembra 2016. godine u blizini Smedereva, pri čemu su život izgubili zapovednik Milan Brzaković i upravitelj mašine Nikola Kosovac.
Nakon nesreće, prvobitni izveštaji su sugerisali da je uzrok potonuća „zamor materijala“.
Međutim, novo veštačenje naloženo 2020. godine pokazalo je da brod nije bio tehnički ispravan niti sposoban za plovidbu, što je otvorilo mogućnost za pokretanje tužbi protiv odgovornih lica.
Osam godina nakon nesreće, telo zapovednika Milana Brzakovića još uvek nije pronađeno, a porodice stradalih i dalje traže pravdu.
Da li se nešto promenilo?
Od samog potonuća pokazala se sva neveštost državnih organa da se odgovorni pronađu, te da se problem u budućnosti više ne ponovi. Od svih akcija koje je država tada sprovela, jedina je bila tajkunska uredba o zabrani preregistracije starijih brodova iz uvoza na srpsku zastavu, kako bi se zamazale oči javnom mnjenju, a ujedno pomogao tadašnji monopol u prevozu robe po srpskim teritorijalnim vodama. Ali to je već davno ispričana priča…
Čitav slučaj je opstruisan sa svih nivoa, pa čak i od strane advokata koji je u početku zastupao porodice oštećenih. Epilog osmogodišnjih suđenja i veštačenja je da ei dalje niko nije odgovoran?!
Čija je odgovornost zapravo?
Zapravo, jedina odgovorna ustanova, pored preduzeća PIM, bila bi Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu (Uprava).
Uprava je organ u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. Njena osnovna uloga je da obezbedi bezbednost plovidbe kroz tehnički nadzor i sertifikaciju plovila.
Da Uprava ima ogroman problem u kvalitetu rada, pokazuje povećanje broja potonulih brodova u teritorijalnim vodama Srbije u proteklih 10 godina, kao i tehničko-tehnološka neispravnost brodova pod raznim zastavama koji plove kroz Srbiju. Sertifikacija se često samo prepisuje, bez kvalitetnog pregleda i stvarne kontrole već godinama.
O kakvom se javašluku radi u čitavom Upravnom organu, uključujući inspekcije plovidbe i rad službenika u kapetanijama (svaki brodski document se overava u kapetanijama, a ta praksa postoji da bi službenik ukoliko uoči nepravilnost obavestio nadležno telo, te da bi se sprečila zloupotreba radnika i osigurala bezbednosti plovidbe) vidi se iz najnovijeg primera, koji smo primili sa terena, gde se vidi da Uprava izdaje brodsko svedočanstvo i Spisak posade sa definisanim minimalnim brojem članova posade koji nije samo mimo zakona, već se kosi i sa zdravim razumom.
Pojašnjenje za laike:
Da bi brod mogao da plovi bezbedno na međunarodnom nivou, ustanovljen je zbir pravila, između ostalih i koliko ljudi mora biti u određenom režimu plovidbe. Na primer, za brod dužine 90 metara:
- A1 režim (14 sati plovidbe i obaveznih 8 sati odmora): Minimum 1 zapovednik, 1 mornar i 1 mašinista.
- A2 režim (18 sati plovidbe i obaveznih 6 sati odmora): Zahteva minimum 2 kapetana, 2 mornara i 1 mašinistu.
- B režim (24 sata plovidbe): Zahteva minimum 2 kapetana, 1. krmara, 3 mornara i 1. mašinistu.
Primer je dat prema najčešćem šablonu, uz mogućnost varijacije u zavisnosti od vrste broda i tehničke osposobljenosti. Svakom normalnom čitaocu je jasno da, osim modela A1, svaki drugi mora imati minimum 2 kapetana, odnosno duplu smenu, pogotovo za višednevnu plovidbu od 24 sata.
Evo kako su to odradili “eksperti” Uprave:
Po ovom ispada da su svi modeli plovidbe isti, a da je za dvadestčetvoročasovnu plovidbu dovoljno pojačanje od dva pripravnika?! Dokument je izdala Uprava, a dokument je uredno popunjen i overen od strane LK Sremska Mitrovica.
Da li je u pitanju neznanje, javašluk ili korupcija, ostavljamo nadležnim organima da utvrde, a posebno pozivamo Ministartvo za rad da se uključi u kontrolu i rad ljudi na brodovima, jer se ovim postupkom krše svi mogući zakoni i konvencije o radu.
Mi vidimo i znamo da se ništa iz tragedije nije naučilo, jer je i na Beogradu 10 falio jedan član posade, prema zvaničnom brodskom svedočanstvu. To šefu saobraćaja i direktoru PIM-a očigledno nije bilo bitno, kao ni sudu, veštaku i inspekciji…
Nama je bitno…