У Новом Саду су 19. августа, на годишњицу трагичне погибије морнара Немање Човића, по други пут додељене награде које носе његово име, признања људима и институцијама који су својим делима показали храброст, хуманост и пожртвованост на рекама.
Награду „Немања Човић“ установио је Синдикат лађара и помораца Србије заједно са Удружењем професионалних лађара Србије, са циљем да се трајно сачува сећање на младог морнара који је свој живот дао покушавајући да спасе другог човека, али и да се јавно признање ода свима који на рекама покажу изузетну храброст, солидарност и пожртвованост.
Свечаност је започела минутом ћутања и звуком бродског звона којим је Немањина супруга одала почаст младом морнару, чије је последње дело постало симбол несебичности међу људима који живе и раде на рекама.
Немања Човић, 23-годишњи морнар из Пригревице код Апатина, изгубио је живот 19. августа 2022. године. У тренутку када се његов капетан давио у Дунаву, Немања је скинуо сопствени појас за спасавање и добацио га капетану. Капетан је спашен, док је Немању однела речна матица.
Награда која чува име и вредности
Ова награда настала из велике жртве нашег младог колеге, који је свој живот дао покушавајући да спасе другог човека.
Управо зато ова награда није само признање за храброст него је и начин да сачувамо сећање на Немању, на његов поступак и на вредности које је својим последњим чином показао.
Њена суштина је да Немањино име остане трајни подстицај свима који раде на рекама да, поред професионалности и одговорности, сачувају оно најважније, хуманост, солидарност и спремност да помогну човеку у невољи.
Ренато Грбић, живот посвећен спасавању људи из Дунава
Посебно место међу овогодишњим добитницима припало је Ренату Грбићу, познатом београдском аласу, који је током година из Дунава код Панчевачког моста спасао 35 људи.
Грбићу је додељена посебна плакета за животно дело.
Његова порука у прилогу РТС-а можда најбоље описује смисао оваквог признања. Највеће признање човеку остаје свест да је некоме омогућио да настави живот.
Његов пример показује да хуманост на реци није један тренутак, већ животни став. Управо због тога његово име с правом стоји међу добитницима признања које носи име Немање Човића.
Признања људима који су реаговали када је било најпотребније
Овогодишња признања добили су и Стефан Арсенијевић, за спасавање након превртања једрилице на Сави, као и Часлав Крстовић и Никола Илић, за спасавање дављеника код Београдског путничког пристаништа.
Признања су уручена и Дому Војске Србије у Новом Саду и капетану бојног брода Љубиши Марковићу.
Посебна плакета додељена је и Дирекцији за водне путеве, Пловпут, за дугогодишњи допринос безбедности пловидбе.
Директор Дирекције за водне путеве Александар Пантелић оценио је да оваква признања треба да буду додатни подстицај људима у сектору да свој посао обављају одговорно и да заједнички доприносе безбеднијем и уређенијем водном сектору.
Херојство није део описа радног места
Реке су радно место хиљада људи. На њима постоје процедуре, прописи, системи безбедности, обуке и опрема. Ипак, постоје тренуци за које ниједан правилник не може унапред прописати људску реакцију.
У таквим тренуцима остају карактер, знање, храброст и спремност човека да помогне другом човеку. Немања Човић је своју одлуку донео у неколико секунди.
Зато његово име данас носи ова награда, како би се сачувало сећање не само на један херојски чин, већ и на вредности које су међу лађарима постојале много пре нас и које морамо оставити генерацијама које долазе.
Храброст се не може наредити. Пожртвованост се не може прописати правилником. Хуманост нема чин ни звање.
Награда „Немања Човић“ додељиваће се сваке године људима чији поступци показују да на нашим рекама, поред професионалности и одговорности, и даље постоји оно најважније, човек спреман да помогне човеку.
Синдикат лађара и помораца Србије
Удружење професионалних лађара Србије
Радио-телевизија Србије је о овогодишњој додели награде „Немања Човић“ емитовала прилог у оквиру програма „Србија данас“, аутора Милана Срдића.
