ФОТО: Петар Михајловић

Поштоване колеге,

Задовољство нам је да Вас обавестимо да је посада брода Рхенус Цонстанте ослобођена на суду за повреду државне границе по прекршајној пријави ГП Велико Градиште.
Суд је установио да у закону не постоји институција екстериторијалности и да гранична полиција није поступала у складу са својим овлашћењима.

Када Прекршајни суд достави пресуду ми ћемо је објавити на сајту и дати тумачење које чланове закона крши гранична полиција и излази из својих
овлашћења.

Наводни прекршај се догодио у Раму 08.12.2020 године.

По основу нашег тумачења наведеног прекршаја посада је у потпуности ослобођена по свим оптужбама.

Пријаву полицијских службеника и наш одговор преносимо у потпуности.

ПРИЈАВА РАМ РХЕНУС ЦОНСТАНТА
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА ОБУСТАВУ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА

У означеном Захтеву за покретање прекршајног поступка од 08.12.2020. Уписни број 3-642-00038/20 против Миодрага Панчића, постоји читав низ грешака полицијских службеника који су поднели наведени захтев.
Ради се о непознавању области међународног пловидбеног права што ће у даљем тексту бити детаљно образложено.
Кренућемо од описа самог догађаја, до тренутка сусрета чланова посаде са патролом МУП Р.Србије.
Рхенус Цонстанта је брод потискивач плови под Немачком заставом, са саставом од шест потисница. Ради разумевања контекста догађаја битно је објаснити основе комплексног система пловидбе потискиваних састава. Састав се састоји од брода на сопстеви погон (потискивач) који
потискује односно гура скуп пловила (потисница), а међусобно чврсто су повезани у компактну целину употребом челичних ужади и одговарајуће палубне опреме.
Битан податак је и да само потискивач има укрцану посаду, потиснице немају укрцану посаду већ се о њима стара посада потискивача. Детаљни подаци о самом кретању брода Рхенус Цонстанта и састава који је потискивао упредметном догађају се могу очитати са Речног Информационг Сервиса РИС, за само питање ове пријаве је битан следећи кратки опис. “Рхенус Цонстанта” са саставом у узводној пловидби је, у складу са законом о контроли државне границе, извршила граничну контролу на речном граничном прелазу у пристаништу Велико Градиште, по важећој процедури.
По извршеној граничној контроли састав наставља узводну пловидбу реком Дунав, међународни пловни пут у српским и румунским територијалним водама на делу рекеод места Велико Градиште до ушћа реке Нера, а узводно од ушћа реке Нера Дунав преставља међународни пловни пут кроз српске територијане воде. У току пловидбе долази до стварања неповољне хидрометероолошке ситуације и појаве олујног ветра. Брзина и снага ветра онемогућавају даљи наставак безбедне пловидбе и Заповедник доноси одлуку о прекиду пловидбе и сидрењу састава уз десну обалу, на месту на ком ће састав бити најмање изложен ударима ветра, о чему обавештава бродског агента и Капетанију пристаништа Велико Градиште која му одобрава пристајање. Након сидрења, посади преостаје да сачека престанак олујног ветра и да у границама својих реалних могућности, у складу за Законом о пловидби и пловидбеној и обичајној пракси по приоритетима обезбеди безбедно стајање. Приоритети су следећи: животи људи, брод, потиснице, терет. Даљи развој догађаја у следећих неколико дана, након кидања састава (пуцање челичних ужади) и растављања састава, а услед све јачег ветра доводи до одлуке да након што су исцрпљне све могућности, односно посада је обезбедила максимално могуће потиснице и терет, се приступи евакуацији потискивача и посаде на безбедну локацију у циљу заштите живота чланова посаде и избегавање оштећења самог потискивача. Безбедна најближа локација је било село Рам и постојеће пристаниште и скелски прелаз. О комплетном догађају и предузетим активностима Заповедник обавештава надлежну лучку капетанију Велико Градиште и одржава сталну везу са њом. У селу Рам приликом обављања радних задатака три члана посаде долазе у контакт са припадницима Граничне Полиције, који против њих подносе наведену пријаву.
Кренућемо редом, да образложимо неутемељеност наведене пријаве. Први документ је Конвенција о режиму пловидбе Дунавом (Дунавска конвенција “Службени лист ФНРЈ”, бр. 8/49 и “Службени лист СРЈ”, Међународни уговори број 6/98, у својим члановима 24. и 26. чији је потписник Република Србија.
Члан 24.
Бродови који плове Дунавом имају право да, под условом да се управљају према правилима утврђеним од стране односних подунавских држава, улазе у луке, да у њима врше утовар и истовар, да укрцавају и искрцавају путнике и да се снабдевају горивом, намирницама итд.
Члан 26.
Санитарна и полицијска правила у погледу Дунава треба да се примењују без дискриминације понационалној припадности бродова, по месту њиховог поласка и месту њиховог опредељења или из било каквих других узрока.
Царинску, санитарну и службу речне безбедности на Дунаву врше подунавске државе које саопштавају Комисији установљене правилнике како би ова могла помоци уједначавању царинских и санитарних правила и правила рецне безбедности (цл. 8. „е“).
Царински, санитарни и полицијски прописи треба да буду такве природе да не ометају пловидбу. Први уочени проблем је у дискриминацији брода под Немачком заставом.
Бродови који плове под заставом Србије, слободно стају у месту Рам, врше снабдевање и смене посада могу да врше ван граничних прелаза.
Други проблем је употреба термина ИСКРЦАО. Полицијски службеник квалификује боравак на обали члана посаде приликом обављања радног задатка, као прекршај Члана 60. став 4. Закона о граничној контроли, на тај начин што се као члан посаде на немачком теретном броду Рхенус Цонстанта са истог искрцао ван подрчја граничног прелаза.
Наведена тврдња једноставно није тачна, наведени у пријави Панчић, Зарић и Текилеровић који у том тренутку бораве на обали нису ИСКРЦАНИ, већ у статусу чланова посаде бораве на обали у обављању радног задатка. Врше снабдевање брода храном и визуелно осматрање стања у ком
се налазе остављене потиснице.
Увидом у Члан 51 став 1. и Члан 60 став 3. Закона о граничној контроли је јасно да чланови посаде Рхенус Цонстанта нису извршили прекршај који им се ставља на терет.

Члан 60 Став 3. Брод се налазио у саобраћају са обалом у складу са законом о граничној контроли. Члан 51 став 1. чланови посаде брода који је предходно извршио граничну проверу не подлежу граничним проверама. Трећи проблем са овом пријавом је позивање на казнену одредбу из Закона о граничној контроли из Члана 70. став 1 тачка 22. Која гласи: Ако заповедник пловила обавља укрцавање или искрцавање лица или чланова посаде ван подручја граничног прелаза, осим у случају спасавања лица.
Као што смо већ навели, наведена лица нису мењала свој статус, већ су и даље били чланови посаде, а додатно по овом основу није могуће поднети пријаве против Текилеровића који је био у статусу официра палубе, а не заповедника брода, као ни против Зарића који се налазио на позицији
морнара. Текилеровић и Зарић се у односу на своју функцију у оквиру посаде не могу довести под казнене одредбе из Члана 70. став 1. тачка 22. Казнена одреба се искључиво односи на заповедника пловила.
Својства чланова посаде су дефинисан у чланом 5. Правилника о најмањем броју чланова посаде коју морају имати бродови и друга пловила трговачке морнарице а доступан је на званичномсајту МГСИ.

Управни одбор
Удружење професионалних лађара Србије