Након пловидбене несреће у Будимпешти где је живот изгубио званично седморо људи а за деветнаест се и даље трага, појавио се велик број коментатора несреће, самозвани експерти без адекватног звања и образовања су давали изјаве за Јавни сервис, без неког јасног појашњења несреће и више за потребе самопромоције а новинари су штуро и без пуно размишљања преносили извештаје страних медија па смо тако у медијима имали неколико различитих имена бродова који су се сударили, проблем са димензијама бродова и са уопште поимањем саме несреће. Самозвани експерти су такође наводили да се код нас таква несрећа није догодила од шездесетих година прошлог века, што би нас сврстало међу најбезбедније земље за пловидбу на свету међутим све је то прилично испразно и нетачно.
За почетак да појаснимо, брод има своје име. Поседује свој регистарски број који се назива ЕНИ број и име које се уписује у званичан регистар. Пошто је име уписано у регистар и исписано на бокове брода оно се НЕ ПРЕВОДИ на друге језике него се чита онако како је написано. Име брода који је потону је „Хаблеáнy“ а не Сирена или Мурмаде како су наши медији углавном преносили. Име другог брода, који је преврнуо „Хаблеáнy“ је „Викинг Сигyн“. Сада када знамо права имена бродова можемо дати и неку анализу самог немилог догађаја.
Будимпешта је изузетно леп град, поготово са воде. Мађарске власти и предузетници су то увидели пре много година и интезивно су почели са развојем речног туризма. Сваке године се бележи раст у броју пристајања великих путничких бродова и огроман раст у броју разгледања Будимпеште са воде малих панорамских бродова. Пловидба кроз сектор Будимпеште је регулисана строгим правилима као што су обавезно сусретање по левом боку, ограничена минимална и макимална брзина са тим да Мађари имају прилично развијен центар за праћење пловидбе који се зове Нав Инфо и који надгледа и прати путничке бродове и бродове за превоз опасних терета кроз територију Мађарске.
Као што смо већ навели, сваке године се бележи привредни раст и због повећаног профита лагано се губи безбедносна контрола. Пре пар година и велики крузери су кренули у панорамско разгледање Будимпеште и од тада је пловидба кроз тај сектор, у вечерњим сатима, ноћна мора за сваког навигатора. Проблем управо праве мали бродови који се не придржавају стриктних правила пловидбе и који су се увек склањали великим бродовима али дошло је до омашке и изгубљени су људски животи. Заповедник са Викинг Сигyна је ухапшен и задржан у притвору док траје истрага. Важно је напоменути да је то човек са богатим радним искуством, пред пензионисање, који није пошао са намером да иког убије, да је то човек који је одговоран за смрт великог броја људи и који је сломљен као људско биће а кога су већ сви осудили и на кога сви пребацују кривицу. Сама истрага ће показати шта се заиста догодило али прави кривац се већ зна само се сви боје да га именују. Прави кривац је омашка у систему безбедности пловидбе.
Слично се догађа у нашој земљи само што за разлику од Мађара ми немамо никакву контролу нити службу за брзо деловање на рекама, осим можда у Београду, где опет фали адекватан инспекцијки наѕор. О проблему безбедности пловидбе, ми као Удружење професионалних лађара Србије, годинама указујемо, пишемо и извештавамо.
Код нас у Србији је лични интерес појединца и јурњава за профитом изнад безбедности и изнад разума док се не догоди сличан сценарио као у Будимпешти.
Најсвежији пример имамо у нашој престоници Београду. Као и сваки велики град који има шта да пружи и покаже тако и Београд постаје интересантна дестинација за пристајање путничких бродова и за панорамско разгледање Београда са воде. Осим за путничке бродове Београд је интересантан и за наутичаре и угоститеље тако да на самом ушћу Саве у Дунав на деоници од 2 км имамо угоститељске сплавове на обе стране реке (неки од њих су шири од 20 метара), имамо пристан за путничке бродове, ЈРБ-ов пристан за њихове теретне бродове, велики број малих бродова (да не улазимо како су поједини регистровани и за колико путника) и када на све то додамо још мале наутичаре, који у ноћним сатима плове без видних, по закону обавезних обележја, често под дејством алкохола и без претеране свести о другим учесницима у пловидби, тада имамо готово сигурно, трагедију у најави. Поред свих наведених фактора морамо још додати да је званично место за окрет бродова управо на овој деоници.
Најновија безбедносна опасносност у Београду се дешава управо сада. Ове године је у односу на прошлу, број пристајња путничких бродова порастао за минимум 50%. Сви релевантни стручњаци и радници у туризму су упозоравали да Београд, у оваквој ситуацији није спреман да одговори на такав изазов. Надлежни су обећали да ће проблем бити на време решен.
Проблем наравно НИЈЕ РЕШЕН!
Уместо решења, које би по нашем мишљењу било додавање минимум једног понтона на Дунав код 25. маја и бар један у Земуну, само је повећан дозвољен број путничких бродова на понтону на 5 са првобитних 2 тако да сада имамо ширину реке смањену додатно за 60 метара, што не само да доводи у опасност и низводну и узводну пловидбу бродова него још додатно отежава сам трансфер путника те све више компанија планира да обустави пристајање у Београд а због неорганизованости локалних самоуправа и малих ресурса граничне полиције немамо посету туриста Смедереву, Голупцу и многим другим дестинацијама које би својим радом растеретиле пристајање у Београд. Најтужније од свега је што се ова нова, по животе опасна, пракса одвија испред очију Капетаније пристаништа и Инспекције пловидбе Београд.
Када буде дошло до трагедије вероватно ће се опет тражити кривац код посаде и код капетана брода а не у проблему функционисања система, као што је случај са потонућем самоходног теретњака Београд 10 пре три године, где још увек није пронађен кривац за несрећу, тачније одговорне особе за ангажовање брода који по свим правилима није ни смео да плови, и који се заташкава по свим нивоима већ годинама иако су изгубљена два људска живота.
Да подсетимо, људски животи су изгубљени и почетком прошле године код Земуна када су погинули двоје људи у судару теретног брода и малог чамца са кабином, ове године такође су два живота изгубљена при превртању чамца у близини Футога. Људи на рекама свакодневно губе животе, најчешће због недовољног познавања правила пловидбе и боравку на води, иза чега би опет требала да стоји држава тј. систем који људе треба да едукује и који би мониторингом и инспекцијским наѕором несреће избегао. На жалост, да би нешто привукло пажњу медија а тиме и јавности, мора да буде везано за људске жртве и трагедије великих размера.
Овим чланком апелујемо на надлежна министарсва, на новинаре и на јавност да се проблему безбедности приступи озбиљно и системски а не површно као до сада, у жељи за лајком више, за јефтиним политичким поеном или за личиним интересом појединца. Свако од нас треба да има на уму да у свакој трагедији може бити жртва неко ко нам је драг и без кога наш живот не би више имао смисао, поготово са спознајом да смо могли спречити а нисмо учинили ништа.
Председник УПЛС Бранислав Вајда
Заповедник врсте А
