АКО се не промене прописи, Србија би, за највише десет година, могла да остане, прво без стручних речних морнара, а затим и без речног бродарства – упозорили су лађарци, односно, речни бродари који су се недавно, како би сачували струку, организовали у Удружење професионалних лађара Србије.

Ово удружење, како објашњава Александар Вајда, његов председник и капетан брода са искуством стеченим на Сави, Дунаву, Рајни и Мајни, дужим од две деценије, организовано је пре свега како би одговорнима указало на неправилности до којих је дошло приликом промене прописа, односно, прилагођавања ове струке правилима ЕУ.

– Новим законом о полагању стручних испита, бродарске школе у Београду и Новом Саду су потпуно маргинализоване, и њихови матуранти имају исти статус као ученици било које друге школе, иако имају стручну праксу искључиво везану за речну пловидбу. Самим тим поставља се питање, чему таква стручна школа – огорчен је Вајда, који тренутно, под заставом Србије, плови у Немачкој.

Полагање стручних испита је, како наводи Вајда, рађено по узору на систем који се примењује у Немачкој, али, ни то није до краја испоштовано.

– Код Немаца се не полажу испити за морнара, вођу палубе и крмара, него се звања аутоматски добијају по стажу проведеном на броду, док је код нас уведено полагање – указује Вајда. – Капетанима, који су деценијама пловили рекама, без ограничења по габаритима, по врстама пловила, са патентима, односно, овлашћењима валидним на сектору целог Дунава, јер је стари систем полагања обухватао све сегменте пловидбе и навигације, као и познавање пловних путева који се детаљно изучавају у бродарској школи, такође је наметнуто полагање испита. Најгоре је то што ове испите још, колико знам, нико није положио, јер систем, једноставно, не ради…

Ово су, како каже Вајда, само неки од проблема, са којима се неколико стотина професионалних лађара у Србији сукобило. Уколико они не буду решени, Србија, у којој је бродарство раније било врло озбиљно организовано, према његовим речима, ускоро би могло да остане без бродова са заставом Србије на својим рекама. Многи бродари су већ сада своје бродове, управо због једноставнијих прописа, регистровали у Мађарској, Хрватској или Румунији.

АПСУРДНО је, како наводи Вајда, и то што наше власти признају потврде о проведеном пловидбеном стажу на одређеном сектору само иностраних фирми.

– Испада да је инострана фирма већи гарант укрцања него домаћа – огорчен је Вајда. – Због нефункционалног рада Капетаније пристаништа и због мноштва бродова и фирми које су угашене, готово је немогуће извадити укрцања на бродовима у претходном периоду, а домаће фирме и бродари су сведени на неме посматраче, без могућности утицаја на промене у струци.

ПЕНЗИОНЕРИ НА БРОДОВИМА

ЗБОГ неадекватних прописа, власници бродова су принуђени да примају пензионере на бродове, зато што младих људи са звањима нема довољно – указује Вајда. – Овим променама се ретроактивно поништавају стара звања, а без прелазног рока се уводе нова. Службеници у Капетанијама су неприпремљени за промене и због нејасног закона и замршене процедуре, који још више отежавају издавање нама донедавно важећих пловидбених исправа.

Преузето са: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:608752-Mornare-dave-losi-propisi