Посао на речним крузерима је веома захтеван и тежак. Сезона на броду траје око 9 месеци и запослени често за тај период имају одсуство од неколико дана. Радно време дневно буде и више од 12 сати, ради се и викендом и празницима.
Људима из Србије, који се определе за ову врсту посла је додатна отежавајућа околност код запошљавања што наша земља није у Европској унији те је за запослење неопходна радна виза, коју је из године у годину све теже добити, захваљујући огромном приливу радника из новијих земаља чланица ЕУ. Послодавци ту чињеницу често злоупотребљавају смањујући цену рада неретко и испод Европског минимума. Наши људи, што због лошег познавања закона и због недостатка свести о синдикалном организовању, ту цену прихватају ослањајући се на евентуалне додатке плати као што су бакшиш, дечији додатак и могућа 13. плата. Посебно су били у предности људи који су радили на бродовима који плове под Швајцарском заставом јер је Швајцарска давала највећи додатак за децу.
Да појаснимо, додатак на децу не исплаћује послодавац него Кантон у коме се фирма налази, а исплаћује се као помоћ за децу радника који имају ниску плату тј. плату испод Швајцарског стандарда. У ту категорију спадају готово СВИ радници у сектору пловидбе.
Тај додатак се за држављане Републике Србије редовно исплаћивао до 01.01.2019.
Од Нове 2019. године сви радници на крузерима који плове под Швајцарском заставом, су добили обавештење да им се због споразума са Србијом из 2010, који је потписао тадашњи министар рада, укида право на дечији додатак. Тај додатак је износио око 250 еура по детету!
По том споразуму, на који су нас из надлежног министарства у Швајцарској упутили, Србија одриче право својим грађанима на право које су уживали по споразуму из Југославије. Из надлежног министарства Швајцарске као из седишта послодаваца којима смо се жалили на одлуку, добили смо одговор да је то одлука политичке природе и да је на Републици Србији и надлежном Министарству за рад и социјална давања да покрене иницијативу за разрешење тог проблема.
Новац који грађани Србије зараде у иностранству се троши у Србији. Тим новцем се плаћају порези и све остале дажбине. Самим тим, све што се тим новцем купи или плати може да се третира као извозни производ. Ако узмемо да је само 1000 деце оштећено овом политичком одлуком (а знамо да је број много већи) лако можемо доћи до цифре од минимум 300 000 евра годишње, које као земља губимо због неинтересовања надлежних, да не спомињемо изгубљено достојанство радника и осећање ниже вредности људи који часно и ревносно обављају најтеже послове да би обезбедили својим најближима у Србији нормалан живот.
Појединци су нам се јављали са информацијом да су покушали да се обрате надлежном Министарству по овом питању али су остали без јасног одговора.
Овим путем позивамо господина министра да нам да појашњење споразума као и које су мере предузете како би се тренутно стање преокренуло у корист радника.
Напомињемо да је особље са бродова само једна мања група људи са радом у Швајцарској која је овим споразумом погођена.
Управни одбор УПЛС
