Када се саберу утисци, Удружење професионалних лађара Србије у Нову годину улази са много успеха из претходне, али исто тако и са неколико лоших успомена.
На догађаје који изазивају осећај горчине не смемо заборавити, пре свега како бисмо спречили, односно свели на минимум њихово понављање.
Напустио нас је капетан Млађен Голубовиц, човек који ће бити упамћен као особа која је током своје каријере несебично делила савете и своја искуства, на чему му је захвално мноштво колега.
Били смо сведоци пловидбених несрећа, тј. трагедија са људским жртвама, пожара на пловним објектима, потонућа и изливања погонског горива у реку услед недостатка заштитне баријере, честих угрожавања безбедности пловидбе итд.
Добрих ствари је свакако било више и са радошћу ћемо поменути неке од њих.
Остварен је успешан контакт са Министартством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Инспекцијом пловидбе у вези са различитим питањима; у тиражу од 1000 примерака из штампе је изашао први број „Лађарског Гласника“ који је доступан и у електронској форми, јер се на наше задовољство тражио примерак више; Клуб лађара у Петроварадину почео је са радом и веома брзо постао место где се у пријатној атмосфери окупљају не само колеге, већ и сви људи добре воље.
Исто тако, у рад је пуштена и пробна верзија апликације Удружења, како би се информације делиле брже и лакше.
Број чланова Удружења се стално увећава, а са радом је почео и новоформирани Синдикат.
Нешто на шта сви треба да будемо нарочито поносни у прошлогодишњем раду јесте израда Препорука и савета за безбедну употребу малих пловила. На предлог чланова Удружења, а након много година, приступило се изаради овог, испоставило се, веома важног приручника.
Лађари су се заједнички, на задовољство свих и потпуно волонтерски, пажљиво бавили писањем текста и скицирањем свих могућих ситуација које су уочене у свакодневној пловидби. Подељена су годинама стицана искуства у вези са маневрисањем бродовима, сакупљена су до сада неписана правила и обичаји, а цитиран је и Закон о пловидби и лукама.
Постојала је и идеја штампања овог приручника, али се нажалост због недостатка финансијских средстава ипак одустало од тога, за сада. Као једино решење донета је одлука да цео материјал свим заинтересованима буде доступан на wеб презентацији Удружења, наравно бесплатно.
Услед великог успеха и интересовања за поменути приручник, ове године се приступило изради још опширнијег, који ће бити од користи како малим наутичарима (управљачима моторних чамаца, једриличарима…), тако и самим професионалцима, посадама бродова у унутрашњој пловидби. За разлику од претходног, овогодишње издање приручника ће форму добити и у штампаном облику, што је и предвиђено овогодишњим буџетом Удружења.
Након свега поменутог стиче се утисак да је у години иза нас урађено много тога, али је ипак у другом плану остала заштита животне средине, те ће се у текућој години посебна пажња посветити томе.
Након прошлогодисње објаве текста о тренутном стању на нашим рекама који се односио на бригу о њима, њихову заштиту и унапређење, реакције јавности и појединаца нису изостале, али стекао се утисак да и даље нема воље већине да се по том питању нешто конкретно и предузме.
У вези са тим, како је већ наведено у том тексту, нема потребе сваљивати кривицу на неког другог или тражити изговоре, већ се треба организовати и дати свој максимум.
Почетком пролећа, првом приликом коју нам хидролошка ситуација дозволи, у Београду ће се организовати акција чишћења водотокова из малих чамаца, о чему ће чланови и јавност бити накнадно обавештени путем wеб презентације и средстава информисања.
У радној акцији могу учестовати сви заинтересовани и вољни људи, а у зависности од броја учесника и броја расположивих чамаца, одредиће се тачне локације деловања, а свако од присутних ће добити заштитне рукавице и џакове за прикупљено смеће.
Да бисмо нешто променили није нужно долазити у главни град, већ сличну акцију свако од нас може организовати у свом граду – од Бездана до Тимока, на свом броду, везу за чамац или пецарошком месту.
Има нас довољно да скренемо пажњу јавности и јос једном укажемо на лоше стање приобаља и водотокова, а подршку ћемо затражити од Министарства за заштиту животне средине, али и домаћих и иностраних организација које се баве овим и сличним питањима.
Сви они који неће бити у могућности да физички учествују у акцији немају разлога за бригу, јер ћемо настојати да се сличне акције понављају што чешће.
Сматрам да ће ово бити добар почетак, а за даље деловање, предлоге и сугестије Удружење стоји на располагању.
Да би смо нешто променили на боље, што је идеја и велика жеља свих нас, морамо наставити истим темпом. Није срамота скупити туђи отпад, већ је срамота окренути главу од проблема који стоји пред нама.
Горан Станимиров,
Заповедник врсте А
