Поводом актуелне ситуације са опорезиванјем помораца и лађара и привремених пореских решења за 2017. адвокат Сандра Танасковић Савић је послала Уставном суду Иницијативу за покретање поступка за оцену уставности закона о порезу на доходак грађана.

Предату Иницијативу можете прочитати у наставку::

УСТАВНИ СУД

Булевар краља Александра 15, Београд

Адвокат Сандра Танасковић Савић из Београда, ул. Хаџи Мелентијева 7, подноси:

ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

(„Сл. гласник РС“, бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – испр., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – одлука УС, 7/2012 – усклађени дин. изн., 93/2012, 114/2012 – одлука УС, 8/2013 – усклађени дин. изн., 47/2013, 48/2013 – испр., 108/2013, 6/2014 – усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 – др. закон, 5/2015 – усклађени дин. изн., 112/2015, 5/2016 – усклађени дин. изн., 7/2017 – усклађени дин. изн., 113/2017, 7/2018 – усклађени дин. изн., 95/2018, 4/2019 – усклађени дин. изн., 86/2019, 5/2020 – усклађени дин. изн., 153/2020, 156/2020 – усклађени дин. изн., 6/2021 – усклађени дин. изн., 44/2021, 118/2021, 132/2021 – усклађени дин. изн., 10/2022 – усклађени дин. изн., 138/2022 и 144/2022 – усклађени дин. изн.)

Цитираним Законом о порезу на доходак грађана и то чланом 3 прописано је које врсте прихода подлежу порезу на доходак грађана (зараде; приходи од самосталне делатности; приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине; приходи од капитала; приходи од непокретности; капитални добици; остали приходи)

Под осталим приходима на основу чл. 85 став 1 подразумева се 17 врста других прихода прописаних у 17 тачака.

Законом о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 44/2021 и 118/2021), измењене су одредбе Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС”, бр. 24/01,80/02, 80/02-др. закон, 135/04, 62/06, 65/06-исправка, 31/09, 44/09,18/10,50/11,91/11-УС, 93/12, 114/12-УС, 47/13, 48/13-исправка, 108/13, 57/14, 68/14-др.закон, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19 и 153/20) тако што се чланом 3 измењеног закона под осталим опорезивим приходима додаје у члану 85 став 1 већ постојећег закона, тачка 18), која гласи:„18) приходи по основу уговорене накнаде за извршени рад на које се порез плаћа самоопорезивањем.”.

Тиме су изменама закона 2021. године први пут додати односно постају опорезиви приходи по основу уговорене накнаде за извршени рад. Примена овог закона првобитно је одложена за 01.октобар 2021. године, а потом Законом о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 138/2022) примена овог закона, па и цитиране тачке 18 одложена је за 01.01.2023. године.

Законом о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 44/2021 и 118/2021) додат је самостални члан 5 који се примењује од дана ступања на снагу овог закона односно од дана 07.05.2021. и гласи:

Порески орган решењем утврђује порез на приходе по основу уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад, на које се порез плаћа самоопорезивањем, остварене у периоду почев од 1. јануара 2015. године закључно са 31. децембром 2022. године, уколико није:

– наступила застарелост утврђивања пореске обавезе у складу са прописима који су били на снази у моменту остваривања прихода, или

– правоснажно окончан поступак утврђивања пореске обавезе, или

– пре ступања на снагу овог закона плаћена пореска обавеза у складу са прописима који су били на снази на дан настанка пореске обавезе.

Не плаћа се порез на доходак грађана на приходе из става 1. овог члана остварене у календарској години у висини до 384.000 динара годишње.

Нормирани трошкови за приходе из става 1. овог члана на које се плаћа порез на доходак грађана, признају се у висини 50% од остварених прихода из става 1. овог члана.

Порез утврђен решењем из става 1. овог члана плаћа се у 120 једнаких месечних износа, с тим да први износ доспева за плаћање 15. у месецу који следи месецу који је наредни у односу на месец у коме је донето решење пореског органа.

Начин евидентирања и обавештавања надлежних органа о јавним приходима који се утврђују и плаћају сагласно ст. 1-4. овог члана ближе уређује министар финансија.

Дакле, 07.05.2021. године почела је примена спорне одредбе самосталног члан 5 закона којим је прописано да „Порески орган решењем утврђује порез на приходе по основу уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад, на које се порез плаћа самоопорезивањем, остварене у периоду почев од 1. јануара 2015. године закључно са 31. децембром 2022. године“ иако се одредба којом се „уводи“ порез на приходе по основу уговорене накнаде за извршени рад примењује од 01.01.2023. године. Тако од 07.05.2021. године пореска управа има право да на утврђивање пореза од 2015. године иако исти порез на приходе по основу уговорене накнаде није постојао нити 2015-те године од када се може утврђивати нити 2021. године када се примењује ова спорна одредба, већ исти приходи постају опорезиви тек од 01.01.2023. године за који датум је одложена примена измена закона, па и тачке 18) којом се заправо уводи порез на наведени приход.

Чланом 91 став 2 Устава РС прописано је „Обавеза плаћања пореза и других дажбина је општа и заснива се на економској моћи обвезника.“

Чланом 197 Устава РС прописана је Забрана повратног дејства закона и других општих аката

Истим чланом је одређено: Закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство.

Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона.

Приликом доношења закона који садржи одредбе са повратним дејством, предлагач закона подноси предлог са образложењем општег интереса због којег се предлаже повратно дејство, а сходно члану 51 Пословника Народне скупштине. Предлогом спорног закона Владе РС ни не помиње се повратно дејство одредаба закона, а камоли образлаже општи интерес од истог, иако је заправо 2021. године ретроактивно уведен порез на доходак за приходе по основу уговорене накнаде за извршени рад на које се порез плаћа самоопорезивањем, али исти није уведен само за будући период, што би било законито, већ се на основу спорног закона порез утврђује решењем пореског органа за период од 01.јануара 2015. године до 31.децембра 2022. године што подразумева повратно дејство закона – и то повратно дејство закона на период када наведене врсте прихода не подлежу порезу на доходак грађана.

Тиме се фактички од 07.05.2021. године може утврђивати порез на приходе по основу уговорене накнаде остварене од 2015. године, а који порез није постојао када су приходи остварени. Такође, исти порез на те приходе не постоји ни 2021. године, пошто је примена члана којим се уводи наведени порез одложена за 01.01.2023. године.

Спорним законом крши се и уставна одредба да се плаћање пореза заснива на економској моћи обвезника. Из истог разлога се порез не може увести и утврђивати рероактивно. Обвезник који је унапред обавештен о статусу пореског обвезника може планирати да од свог прихода издвоји 20% од основице за плаћање пореза. Лице које нема обавезу плаћања пореза на приход ће свој приход вероватно потрошити, те исти нема ни дужност чувати свој приход ради евентуалног накнадног плаћања пореза који не постоји.

Економска моћ обвезника не може бити иста у тренутку настанка прихода и 8 година након тога, односно не сме се уводити порез 2023. године, а утврђивати према економској моћи обвезника од пре 8 година (од 2015.године), те одредити да се исти плаћа наредних 10 година.

Примери из праксе:

На основу спорног закона донета су многобројна привремена решења пореске управе којим се дана 12.12.2022. године утврђује порез на приходе по основу уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад за 2017. годину и истим се обавезује да утврђени порез за 2017. годину (као и доприносе за социјално осигурање) плаћа у 120 једнаких месечних рата и то од 17.02.2023. године до 17.01.2033. године.

Укратко, на основу примене спорног члана 5 Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 44/2021 и 118/2021), порез који није постојао 2017. године у време настанка прихода, утврђује се 2022. године, иако исти приход постаје опорезив тек од 01.01.2023. године, а обвезник треба да плаћа исти од 2023-2033. године. Исти порез, сходно Уставу не сме бити повратно уведен нити утврђиван нити наплаћиван. Економска моћ обвезника 2023-2033. године није иста као 2017. године када је „обвезник тада непостојећег пореза“ приход остварио и није знао да ће од истог морати да одвоји одређени проценат за порез који није постојао у том периоду.

Предлажемо да Уставни суд хитно покрене поступак за оцену уставности самосталног члана 5 (и члана 7) Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 44/2021 и 118/2021) из Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – испр., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – одлука УС, 7/2012 – усклађени дин. изн., 93/2012, 114/2012 – одлука УС, 8/2013 – усклађени дин. изн., 47/2013, 48/2013 – испр., 108/2013, 6/2014 – усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 – др. закон, 5/2015 – усклађени дин. изн., 112/2015, 5/2016 – усклађени дин. изн., 7/2017 – усклађени дин. изн., 113/2017, 7/2018 – усклађени дин. изн., 95/2018, 4/2019 – усклађени дин. изн., 86/2019, 5/2020 – усклађени дин. изн., 153/2020, 156/2020 – усклађени дин. изн., 6/2021 – усклађени дин. изн., 44/2021, 118/2021, 132/2021 – усклађени дин. изн., 10/2022 – усклађени дин. изн., 138/2022 и 144/2022 – усклађени дин. изн.) из разлога што више хиљада решења донетих на основу ових чланова доспева на наплату 17.02.2023. године, те још увек није почела принудна наплата пореских решења донетих на основу неуставне одредбе закона.

Применом овог неуставног закона и применом општих аката донетих на основу исте одредбе грађани могу претрпети велику штету плаћајући незаконита и неуставна потраживања, а највише Република Србија јер уколико би накнадно сви тужили Републику Србију због наплаћених спорних пореских потраживања на основу спорне одредбе закона, покренуле би се хиљаде поступака чије трошкове би сносио буџет РС

Такође, сви порески обвезници који уплате добијају из иностранства, заправо раде за стране компаније, те постоји могућност и масовне емиграције из Републике Србије, што свакако представља штету по РС.

Предлажемо да Уставни суд ХИТНО донесе одлуку којом утврђује да спорне одредбе самосталног члана 5 Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 44/2021 и 118/2021), из Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – испр., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – одлука УС, 7/2012 – усклађени дин. изн., 93/2012, 114/2012 – одлука УС, 8/2013 – усклађени дин. изн., 47/2013, 48/2013 – испр., 108/2013, 6/2014 – усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 – др. закон, 5/2015 – усклађени дин. изн., 112/2015, 5/2016 – усклађени дин. изн., 7/2017 – усклађени дин. изн., 113/2017, 7/2018 – усклађени дин. изн., 95/2018, 4/2019 – усклађени дин. изн., 86/2019, 5/2020 – усклађени дин. изн., 153/2020, 156/2020 – усклађени дин. изн., 6/2021 – усклађени дин. изн., 44/2021, 118/2021, 132/2021 – усклађени дин. изн., 10/2022 – усклађени дин. изн., 138/2022 и 144/2022 – усклађени дин. изн.) нису у сагласности са Уставом РС.

06.02.2023.

Адвокат Сандра Танасковић Савић