Nedavno smo pisali o očajnom stanju naših ledolomaca koji su ostavljeni i zaboravljeni na novosadskom keju, jer je pojedincima u Srbiji važniji lični profit nego interes nacije. Da situacija nije takva samo u Novom Sadu pokazuje činjenica da su napušteni plovni objekti na svim našim rekama počeli da tonu jer su ostavljeni bez ikakvog nadzora, a nadležni organi NE ČINE APSOLUTNO NIŠTA da to spreče ili bar ublaže.

Da je problem mnogo veći nego što se misli, govori činjenica da ti isti objekti čine ogromnu štetu infrastrukturi Srbije. Nasedanje na kejski zid, koji je konstruisan i osmišljen da bude odbrana države od poplava, njegovo potkopavanje i uništavanje, može da izazove nesagledive štete i ogromne ljudske žrtve u slučaju poplava.

Činjenica da nadležni ništa ne preduzimaju i da, čini se planski dopuštaju uništavanje svega, pokazuje činjenica da NI JEDAN potonuli objekat  (a za godinu dana ih je bilo čak sedam), nije izvađen, uklonjen ili bar propisno obezbeđeni i obeležen.

Ne želimo da opet od nadležnih budemo proglašeni za oportuniste i manipulatore koji podrivaju sistem pa u prilog našem buntu protiv nečinjenja ničega i protiv zaštite neodgovornih brodovlasnika i fantomskih brodarskih firmi, dodajemo seriju fotografija koje su zabeležene u Beogradu, na Adi Huji, u toku ovog meseca.

FOTO: Vlado Šekerović

Na fotografiji se može videti ozbiljno oštećenje kejskog zida prouzrokovano nasedanjem broda.

Naprsline na kejskom zidu, posledica nasedanje napuštenog broda Kikinda.

Popucala čelična užad i neadekvatan privez na uništenoj obali.

Izrazito opasno urušavanje kejskog zida u Beogradu, posledica nemara i neodržavanja.

Ada Huja u Beogradu, u blizini Pančevačkog mosta. Brod koji je potonuo na zvaničnom sidrištu nije ni uklonjen ni adekvatno obeležen. Nije jasno kako država ne može da osmisli strategiju za rešavanje ovog problema koji potencialno ugrožava bezbednost ljudi i brodova.

Da podsetimo,  brod „Salajka“ je prošle godine, pri manevru pristajanja, udario u potopljenu neobeleženu baržu i tom prilikom potonuo.

Obeležavanje ovog opasnog mesta je odrađeno samo sa obalnim znakom koji se ne vidi od istovarnog postrojenja na tom mestu.

U ozbiljnim zemljama, ukoliko vlasnik broda nije u mogućnosti ili ne želi da ukloni svoj oštećeni plovni objekat u zadatom vremenskom roku, to na sebe preuzima država, a naplatu vrši oduzimanjem i prodajom imovine vlasnika broda.

Zapuštanje infrastrukture i nemar, zaštita interesa pojedinaca i nestručno obavljanje poslova od nacionalnog značaja bi se u redovnim okolnostima smatralo za veleizdaju, jer neznanje ili nepoznavanje problematike odgovornih ne bi smelo da ih oslobodi krivice i odgovornosti koju im je narod poverio.

Upravni odbor UPLS