Биланс протеклих 10 година: системска небрига, потпуни колапс контроле и наѕора

Након више од десет година упућивања молби, упита, жалби, пријава и иницијатива, конкретни одговори и реакције из надлежног министарства и даље изостају. Хаотично стање на сидриштима, пристаништима, лукама и базенским пристаништима потврђује да не постоји никакав систем реда, контроле и институционалног наѕора.

У самим пловидбеним отворима мостова у Новом Саду редовно се усидре пецарошки чамци који директно угрожавају безбедност пловидбе. У каналу ДТД, у близини преводнице Нови Сад, годинама стоје насукани објекти без наѕора. На новосадском сидришту Мајур (1250–1252 ркм) стоји попречно постављена потисница чија је крма насукана на обалу. Усидрени објекти се налазе на ивици пловног пута и услед ветрова се често окрену попречно, озбиљно смањујући пловни профил. Навигација је отежана, нарочито током ноћне пловидбе.

На 1252. километру десне обале насукан је танк-шлеп препун отпадних нафтних деривата, без икакве реакције одговорних служби. На улазу у луку Нови Сад стоји лучки потискивач, без наѕора и контроле. Огроман број чамаца, бродића и глисера плови у Новом Саду и Београду без икакве дозволе и без надлежног наѕора.

Самохотка Врбас 1 се преврнула код Великог Градишта, данима пре тога је била остављена без наѕора. Багери ведричари несметано врше ископ природног агрегата директно у пловном путу, без светлосне сигнализације и са недовољним бројем посаде. Велики број домаћих пловила са угашеним АИС уређајима, недовољно стручном посадом и неадекватним светлосним ознакама свакодневно угрожава речни саобраћај.

Шта је проблем?

Инспекција за водни саобраћај , ако и постоји, не располаже ни основним ресурсима, ни оперативним овлашћењима, нити законском подршком да реагује на евидентне и вишегодишње прекршаје.

Посаде бродова који плове нашом акваторијом, за домаће власнике бродова, а под страном заставом, све чешће раде у условима сличним робовским. Како су ти бродови под страном заставом, институције Републике Србије одбијају да реагују и пребацују одговорност, без икаквог покушаја да се ситуација сагледа, евидентира или макар проследи надлежнима.

У последњих петнаест година изгубљен је комплетан систем безбедности и наѕора пловидбе. Српски лађари су, као последица нечињења надлежних, препуштени сами себи.,

Бродови за сечу регистровани за пловидбу

Домаћа бродоградња уништена је још пре 30 година. Уместо ревитализације сектора, сведоци смо најезде бродских олупина из иностранства, пловила која су у Немачкој предвиђена за сечу, у Србији се преписују и региструју као технички исправна. Агенције за регистрацију пловила издају сведочанства о способности за пловидбу без стварног увида у техничко стање, а домаћим бродовима, старим преко 40 година повећавају дозвољену носивост, на захтев новокомпонованих власника бродова.  Због тога Србија данас бележи највећи број потонулих објеката у Европи.

Нема реда ни у обуци, ни у наѕору, ни у запошљавању

Због накарадног законодавства и системског занемаривања струке, данас је у Србији теже купити карту за биоскоп него положити испит за управљање моторним чамцем. То води ка стварању армије необучених и неспремних лица која се налазе на води, а резултат тога је да Србија данас предњачи по броју страдалих на рекама у читавој Европи.

Ни један од пројеката за које је Србија повукла средства из ЕУ фондова није адекватно реализован. Готово да не постоје функционална места за легално пражњење смећа и отпадних вода са бродова. Наѕор над квалификацијом и стручности чланова посаде не постоји. На реци Сави, под изговором учешћа у „државним пројектима“, плове бродови са нестручним посадама које немају никакве квалификације. То се очигледно толерише, јер, за њих закон, по свему судећи, не важи.

Струка изопштена, ђаци без будућности

Од 40 ђака који похађају две бродарске школе у Србији, готово нико нема могућност за запослење у домаћем речном саобраћају. Због парализе у раду МГСИ, већ готово две године у Србији не постоји могућност полагања стручних испита за звања, а системска неактивност води директно у нестанак струке. Српски лађари су суочени са великим проблемом признавања лиценци у земљама ЕУ због неиспуњавања прописаних стандарда који су јасно успостављени још 2017. године. Све то, не због објективних околности, већ искључиво због непоштовања сопствених закона и прописа које је држава сама донела.

Апел

Овим путем јавно апелујемо на руководство Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре да без даљег одлагања отпочне решавање нагомиланих проблема због којих је угрожена безбедност пловидбе, боравак на рекама, и сам опстанак српских лађара у Републици Србији. Тренутна ситуација налаже озбиљно реструктуирање система безбедности пловидбе као и измену надлежности и овлашћења надлежних органа, у складу са променама на светском тржишту и глобалним технолошким променама.