Настављамо наш циклус “Да ли и даље постоји у Србији…” – овај пут је у питању Инспекцијски наѕор.

Последње две године смо сведоци покушаја Министарства финансија да опорезује запослене на страним бродовима. На првим преговорима са министарством финансија нам је објашњено да је опорезивање које спроводе за добробит радника, како би имали пензију, здравствено осигурање и сигурну старост. Након неколико година натезања и преговарања дошло се до неких решења, али се поставља питање – зашто се прво не почисти неред у сопственом дворишту?

Робовски рад по феудалном систему

У новоотвореним домаћим фирмама, које су углавном типа д.о.о., са оснивачким капиталом од неколико десетина евра и групом бродова који су купљени са отпада у Немачкој и Холандији (а код нас без проблема добијају све неопходне прегледе и дозволе за пловидбу), углавном има само једног или два запослена, а сви бродови плове?! Напомињемо да је минималан број чланова посаде на просечном карго броду три члана, а ако имамо две смене, фирма би морала да има минимум шест запослених по броду.

Послодавци углавном користе неодлучност наше државе да се супротстави проблему, па је фирма српска, брод регистрован у Словачкој (која је европска офшор зона за манипулације и регистрацију бродова), те се инспекције, оправдавајући своје нечињење, позивају на екстериторијалност (за коју смо добили писане одговоре од МГСИ и МУП-а Србије да не постоји на реци). То је изговор за допуштање сумњивим бизнисменима да се понашају као феудални земљопоседници на бродовима у Србији и бродовима који обављају послове кроз Србију.

На упите и представке инспекцијама добијамо следеће одговоре:

Поштовани,
Поводом дописа који сте упутили обавештавамо Вас да, уколико лице више није радно ангажовано, а није имало уговор о раду или други уговор у складу са законом, накнаду штете у вези потраживања по основу извршеног рада може остварити искључиво у поступку пред надлежним судом. По наводима који се односе на тврдњу да велики број радно ангажованих лица на бродовима у Србији нема закључене уговоре о раду или уговори нису у складу са законским одредбама, потребно је да доставите прецизније податке како и где би могао да се изврши инспекцијски надзор.
Предлажемо да се обратите и надлежном ресорном Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Сектору за инспекцијски надзор, Одељењу за инспекцијске послове безбедности пловидбе.
С поштовањем,
Инспекторат за рад

Инспекција пловидбе не одговара на наше представке. Вероватно немају времена?

А шта каже закон?

У Србији, непријављивање радника повлачи значајне новчане казне за послодавце:

• За правна лица (предузећа): казне се крећу од 800.000 до 2.000.000 динара.
• За одговорна лица у правном лицу: предвиђене су казне од 50.000 до 150.000 динара.
• За предузетнике: казне износе од 300.000 до 500.000 динара.

Ове казне су прописане Законом о раду и Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања. Поред новчаних казни, послодавци могу сносити и додатне последице, као што су обавеза ретроактивне уплате доприноса за социјално осигурање за непријављене раднике, као и потенцијална кривична одговорност у случајевима озбиљнијих повреда права радника.

Закон постоји, само нема ко да изврши контролу.

Следећа ставка:

Пловидба нерегистрованих бродова – што је лако утврдити контролом АИС-а и електронског уписника бродова, а опет…

Шта каже закон?

Пловидба нерегистрованим пловилом кроз територијалне воде Републике Србије представља озбиљан прекршај према Закону о пловидби и лукама на унутрашњим водама. За овакво кршење прописа, предвиђене су следеће казне:

• За правна лица (власнике пловила): новчана казна у износу од 100.000 до 1.000.000 динара.
• За одговорна лица у правном лицу (нпр. заповеднике): новчана казна од 10.000 до 50.000 динара.
• За физичка лица (власнике пловила): новчана казна од 10.000 до 50.000 динара.

Поред новчаних казни, може бити изречена и заштитна мера забране пловидбе за пловило док се не региструје у складу са законом. Ове санкције имају за циљ да обезбеде безбедност пловидбе и поштовање прописа у унутрашњим водама Србије.

Да би надлежна инспекција ово лако утврдила, без потребе изласка на терен, потребно је да бродови имају стално укључен транспондер, односно АИС, што често није случај.

Шта каже закон о коришћењу транспондера?

У Србији, према Закону о пловидби и лукама на унутрашњим водама, непоштовање прописа о коришћењу транспондера у унутрашњој пловидби повлачи прекршајне санкције за послодавце и заповеднике. Члан 271. овог закона предвиђа новчане казне за правна лица (послодавце) у износу од 100.000 до 1.000.000 динара, док су за одговорна лица у правном лицу (заповедник) предвиђене казне од 10.000 до 50.000 динара. Поред новчаних казни, заповеднику може бити изречена заштитна мера забране вршења свих или појединих овлашћења на период од 30 дана до једне године.

Последња, а можда и најважнија ставка:

На домаћим бродовима су недавно почели да раде страни држављани, поред Украјинаца долазе и Индонежани и Филипинци. Поставља се питање – ко им је и на који начин издао потребне дозволе за рад и укрцање,  где су полагали испите, те ко је обавио препис ЕУ књижица (ако су са њима почели да раде) и када? Поуздано знамо да наши радници чекају и по неколико месеци на одговор надлежног министарства по поднетом захтеву за препис.

Ниједна установа, попут капетаније и инспекције (било које), не контролише уговоре о раду нити се синдикати и цивилна друштва позивају на разговоре или бар консултације о минималној цени рада. Већина бродова нема адекватне посаде. Уместо квалификованих морнара, ангажовани су бивши шофери, газдини рођаци и слично, често без валидних докумената и без икакве квалификације и обуке.

На наше представке о не коришћењу заштитних средстава на бродовиам и да нам морнари гину због неношења појасева за спашавање, инспекција тврди да је појас обавезно само имати на пловилу, не и на човеку?! Толико о стручности.

А шта каже закон:

У Србији, према Закону о пловидби и лукама на унутрашњим водама, члан 271, предвиђене су новчане казне за непоштовање прописа о коришћењу опреме за спашавање, укључујући и појасеве за спашавање. За правна лица (послодавце) казне се крећу од 100.000 до 1.000.000 динара, док су за одговорна лица у правном лицу (нпр. капетане) предвиђене казне од 10.000 до 50.000 динара. Поред новчаних казни, може бити изречена и заштитна мера забране вршења одређених овлашћења на период од 30 дана до једне године.

Ове санкције имају за циљ да обезбеде безбедност пловидбе и поштовање прописа у унутрашњим водама Србије. Стога је од суштинског значаја да послодавци и чланови посаде осигурају правилно коришћење опреме за спашавање, укључујући и ношење појасева за спашавање, како би се смањио ризик од несрећа и обезбедила сигурност свих учесника у пловидби.

Да бисмо схватили колико је инспекција пловидбе немоћна или не жели да ради у својој надлежности, навешћемо пример потонућа брода Чакор у Новом Саду пре неколико година, када су на нашу пријаву изливања каљужног отпада и масне флеке од готово четири километра, инспектори одбили излазак на терен уз образложење да „брод није у пловидби те не подлеже наѕору инспекције пловидбе.“ На наш упит зашто онда контролишу понтоне и сплавове, добили смо – прекид везе.

Што се пловидбе кроз нашу земљу тиче, нико не контролише сатницу пловидбе, формацију пловидбе, стручност особља, нити злоупотребу алкохола и наркотика. Нико не контролише ни ископавање агрегата (шљунка и песка из речног корита). Тачна количина ископаног материјала у Србији није позната. Пловни багери раде без елабората и без адекватних посада.

После се чудимо променама у пловном путу и засипању критичних деоница?!

Због нерада, или селективног рада инспекција у Србији, имамо само неколико фирми које се држе закона и уредно региструју бродове, пријављују раднике и придржавају се свих прописаних норматива, док им остале „дивље“ фирме представљају нелојалну конкуренцију, што се негативно одражава на целу грану привреде. Наведене „дивље“ фирме исплаћују плате радницима у кешу, држави не приказују ништа, а људе ангажују само колико је неопходно, те на тај начин обарају цену возарине и рада у Србији.

Годишње нам око 40 ђака заврши две специјализоване бродарске школе, а због ових нехуманих услова рада, недостатка контроле квалитета, лошег радног окружења и неадекватног подстицаја државе да се нешто промени, готово се нико од њих не запосли у домаћим фирмама, где сада доминирају пензионери или странци. Испити за стручна звања се не организују већ годину дана због кашњења с преласком на нову Директиву, те је ситуација све гора из дана у дан.

Инспектора има забрињавајуће мало те је јасно да не могу да одраде огроман део посла. Код нас се, на жалост, заборавило да је улога инспекције не само контролног  карактера него и образовно превентивног. Када би несавесним послодавцима наплатили само део предвиђених казни, по закону, остварили би значајнији профит држави него присилно опорезивање лађара са почетка текста.

Потребно је јако мало иницијативе и рада да би било боље. Позивамо надлежне да се пробуде, јер ћемо на овај начин како сада живимо и радимо остати без једне гране привреде која је од стратешког значаја за нашу земљу. Или је можда у Србији подстицање робовског рада у 21. веку сасвим нормално?