Nastavljamo naš ciklus “Da li i dalje postoji u Srbiji…” – ovaj put je u pitanju Inspekcijski nadzor.

Poslednje dve godine smo svedoci pokušaja Ministarstva finansija da oporezuje zaposlene na stranim brodovima. Na prvim pregovorima sa ministarstvom finansija nam je objašnjeno da je oporezivanje koje sprovode za dobrobit radnika, kako bi imali penziju, zdravstveno osiguranje i sigurnu starost. Nakon nekoliko godina natezanja i pregovaranja došlo se do nekih rešenja, ali se postavlja pitanje – zašto se prvo ne počisti nered u sopstvenom dvorištu?

Robovski rad po feudalnom sistemu

U novootvorenim domaćim firmama, koje su uglavnom tipa d.o.o., sa osnivačkim kapitalom od nekoliko desetina evra i grupom brodova koji su kupljeni sa otpada u Nemačkoj i Holandiji (a kod nas bez problema dobijaju sve neophodne preglede i dozvole za plovidbu), uglavnom ima samo jednog ili dva zaposlena, a svi brodovi plove?! Napominjemo da je minimalan broj članova posade na prosečnom kargo brodu tri člana, a ako imamo dve smene, firma bi morala da ima minimum šest zaposlenih po brodu.

Poslodavci uglavnom koriste neodlučnost naše države da se suprotstavi problemu, pa je firma srpska, brod registrovan u Slovačkoj (koja je evropska ofšor zona za manipulacije i registraciju brodova), te se inspekcije, opravdavajući svoje nečinjenje, pozivaju na eksteritorijalnost (za koju smo dobili pisane odgovore od MGSI i MUP-a Srbije da ne postoji na reci). To je izgovor za dopuštanje sumnjivim biznismenima da se ponašaju kao feudalni zemljoposednici na brodovima u Srbiji i brodovima koji obavljaju poslove kroz Srbiju.

Na upite i predstavke inspekcijama dobijamo sledeće odgovore:

Poštovani,
Povodom dopisa koji ste uputili obaveštavamo Vas da, ukoliko lice više nije radno angažovano, a nije imalo ugovor o radu ili drugi ugovor u skladu sa zakonom, naknadu štete u vezi potraživanja po osnovu izvršenog rada može ostvariti isključivo u postupku pred nadležnim sudom. Po navodima koji se odnose na tvrdnju da veliki broj radno angažovanih lica na brodovima u Srbiji nema zaključene ugovore o radu ili ugovori nisu u skladu sa zakonskim odredbama, potrebno je da dostavite preciznije podatke kako i gde bi mogao da se izvrši inspekcijski nadzor.
Predlažemo da se obratite i nadležnom resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektoru za inspekcijski nadzor, Odeljenju za inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe.
S poštovanjem,
Inspektorat za rad

Inspekcija plovidbe ne odgovara na naše predstavke. Verovatno nemaju vremena?

A šta kaže zakon?

U Srbiji, neprijavljivanje radnika povlači značajne novčane kazne za poslodavce:

• Za pravna lica (preduzeća): kazne se kreću od 800.000 do 2.000.000 dinara.
• Za odgovorna lica u pravnom licu: predviđene su kazne od 50.000 do 150.000 dinara.
• Za preduzetnike: kazne iznose od 300.000 do 500.000 dinara.

Ove kazne su propisane Zakonom o radu i Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Pored novčanih kazni, poslodavci mogu snositi i dodatne posledice, kao što su obaveza retroaktivne uplate doprinosa za socijalno osiguranje za neprijavljene radnike, kao i potencijalna krivična odgovornost u slučajevima ozbiljnijih povreda prava radnika.

Zakon postoji, samo nema ko da izvrši kontrolu.

Sledeća stavka:

Plovidba neregistrovanih brodova – što je lako utvrditi kontrolom AIS-a i elektronskog upisnika brodova, a opet…

Šta kaže zakon?

Plovidba neregistrovanim plovilom kroz teritorijalne vode Republike Srbije predstavlja ozbiljan prekršaj prema Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Za ovakvo kršenje propisa, predviđene su sledeće kazne:

• Za pravna lica (vlasnike plovila): novčana kazna u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara.
• Za odgovorna lica u pravnom licu (npr. zapovednike): novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara.
• Za fizička lica (vlasnike plovila): novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara.

Pored novčanih kazni, može biti izrečena i zaštitna mera zabrane plovidbe za plovilo dok se ne registruje u skladu sa zakonom. Ove sankcije imaju za cilj da obezbede bezbednost plovidbe i poštovanje propisa u unutrašnjim vodama Srbije.

Da bi nadležna inspekcija ovo lako utvrdila, bez potrebe izlaska na teren, potrebno je da brodovi imaju stalno uključen transponder, odnosno AIS, što često nije slučaj.

Šta kaže zakon o korišćenju transpondera?

U Srbiji, prema Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, nepoštovanje propisa o korišćenju transpondera u unutrašnjoj plovidbi povlači prekršajne sankcije za poslodavce i zapovednike. Član 271. ovog zakona predviđa novčane kazne za pravna lica (poslodavce) u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok su za odgovorna lica u pravnom licu (zapovednik) predviđene kazne od 10.000 do 50.000 dinara. Pored novčanih kazni, zapovedniku može biti izrečena zaštitna mera zabrane vršenja svih ili pojedinih ovlašćenja na period od 30 dana do jedne godine.

Poslednja, a možda i najvažnija stavka:

Na domaćim brodovima su nedavno počeli da rade strani državljani, pored Ukrajinaca dolaze i Indonežani i Filipinci. Postavlja se pitanje – ko im je i na koji način izdao potrebne dozvole za rad i ukrcanje,  gde su polagali ispite, te ko je obavio prepis EU knjižica (ako su sa njima počeli da rade) i kada? Pouzdano znamo da naši radnici čekaju i po nekoliko meseci na odgovor nadležnog ministarstva po podnetom zahtevu za prepis.

Nijedna ustanova, poput kapetanije i inspekcije (bilo koje), ne kontroliše ugovore o radu niti se sindikati i civilna društva pozivaju na razgovore ili bar konsultacije o minimalnoj ceni rada. Većina brodova nema adekvatne posade. Umesto kvalifikovanih mornara, angažovani su bivši šoferi, gazdini rođaci i slično, često bez validnih dokumenata i bez ikakve kvalifikacije i obuke.

Na naše predstavke o ne korišćenju zaštitnih sredstava na brodoviam i da nam mornari ginu zbog nenošenja pojaseva za spašavanje, inspekcija tvrdi da je pojas obavezno samo imati na plovilu, ne i na čoveku?! Toliko o stručnosti.

A šta kaže zakon:

U Srbiji, prema Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, član 271, predviđene su novčane kazne za nepoštovanje propisa o korišćenju opreme za spašavanje, uključujući i pojaseve za spašavanje. Za pravna lica (poslodavce) kazne se kreću od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok su za odgovorna lica u pravnom licu (npr. kapetane) predviđene kazne od 10.000 do 50.000 dinara. Pored novčanih kazni, može biti izrečena i zaštitna mera zabrane vršenja određenih ovlašćenja na period od 30 dana do jedne godine.

Ove sankcije imaju za cilj da obezbede bezbednost plovidbe i poštovanje propisa u unutrašnjim vodama Srbije. Stoga je od suštinskog značaja da poslodavci i članovi posade osiguraju pravilno korišćenje opreme za spašavanje, uključujući i nošenje pojaseva za spašavanje, kako bi se smanjio rizik od nesreća i obezbedila sigurnost svih učesnika u plovidbi.

Da bismo shvatili koliko je inspekcija plovidbe nemoćna ili ne želi da radi u svojoj nadležnosti, navešćemo primer potonuća broda Čakor u Novom Sadu pre nekoliko godina, kada su na našu prijavu izlivanja kaljužnog otpada i masne fleke od gotovo četiri kilometra, inspektori odbili izlazak na teren uz obrazloženje da „brod nije u plovidbi te ne podleže nadzoru inspekcije plovidbe.“ Na naš upit zašto onda kontrolišu pontone i splavove, dobili smo – prekid veze.

Što se plovidbe kroz našu zemlju tiče, niko ne kontroliše satnicu plovidbe, formaciju plovidbe, stručnost osoblja, niti zloupotrebu alkohola i narkotika. Niko ne kontroliše ni iskopavanje agregata (šljunka i peska iz rečnog korita). Tačna količina iskopanog materijala u Srbiji nije poznata. Plovni bageri rade bez elaborata i bez adekvatnih posada.

Posle se čudimo promenama u plovnom putu i zasipanju kritičnih deonica?!

Zbog nerada, ili selektivnog rada inspekcija u Srbiji, imamo samo nekoliko firmi koje se drže zakona i uredno registruju brodove, prijavljuju radnike i pridržavaju se svih propisanih normativa, dok im ostale „divlje“ firme predstavljaju nelojalnu konkurenciju, što se negativno odražava na celu granu privrede. Navedene „divlje“ firme isplaćuju plate radnicima u kešu, državi ne prikazuju ništa, a ljude angažuju samo koliko je neophodno, te na taj način obaraju cenu vozarine i rada u Srbiji.

Godišnje nam oko 40 đaka završi dve specijalizovane brodarske škole, a zbog ovih nehumanih uslova rada, nedostatka kontrole kvaliteta, lošeg radnog okruženja i neadekvatnog podsticaja države da se nešto promeni, gotovo se niko od njih ne zaposli u domaćim firmama, gde sada dominiraju penzioneri ili stranci. Ispiti za stručna zvanja se ne organizuju već godinu dana zbog kašnjenja s prelaskom na novu Direktivu, te je situacija sve gora iz dana u dan.

Inspektora ima zabrinjavajuće malo te je jasno da ne mogu da odrade ogroman deo posla. Kod nas se, na žalost, zaboravilo da je uloga inspekcije ne samo kontrolnog  karaktera nego i obrazovno preventivnog. Kada bi nesavesnim poslodavcima naplatili samo deo predviđenih kazni, po zakonu, ostvarili bi značajniji profit državi nego prisilno oporezivanje lađara sa početka teksta.

Potrebno je jako malo inicijative i rada da bi bilo bolje. Pozivamo nadležne da se probude, jer ćemo na ovaj način kako sada živimo i radimo ostati bez jedne grane privrede koja je od strateškog značaja za našu zemlju. Ili je možda u Srbiji podsticanje robovskog rada u 21. veku sasvim normalno?