U proteklom periodu svedočili smo potonućima nekoliko splavova u našoj prestonici. Samo jedno takvo potonuće, složićemo se, više je nego dovoljno da se upale alarmi inspekcije za bezbednost plovidbe, a kroz medije smo ispratili čak tri slučaja (Freestyler, Magic, Kartel)!

Vesti su bile aktuelne nekoliko dana, mediji su brujali, oglašavali su se samoproglašeni tzv. stručnjaci i poznavaoci materije, dok je jedino nadležni organ za ovu oblast – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) i sektor inspekcijskog nadzora, odnosno inspekcija za bezbednost plovidbe i nadležna lučka kapetanija – ostao nem. Niko od njih nije ponudio razumno objašnjenje, analizu ili razloge za potonuće pomenutih plutajućih objekata, niti su imenovali odgovorna lica za navedene nesreće.

Pravim čudom nije bilo žrtava, ali se svi sećamo ljudi koji su plivali ka obali, policije koja je čamcima vadila davljenike iz hladne Save, stotine mladih ljudi koji su plivanjem kroz hladnu reku tražili spas na obali…

Crni bilans: za četiri meseca, pet potonuća i nula odgovornih.

Splav „Gabbiano“, koji se nalazio kod hotela „Jugoslavija“, potonuo je u avgustu 2023. godine. Nedugo posle toga potonuo je i splav „Casabianca“ na Zemunskom keju. Splav „Kartel“ potonuo je krajem decembra 2023. godine, splav „Freestyler“ samo nedelju dana kasnije, u novogodišnjoj noći, dok je splav „Magic“ doživeo istu sudbinu sredinom januara 2024. godine.

Dok inspektori za bezbednost plovidbe jure neregistrovane čamce po Zaovinskom jezeru na Tari, u Beogradu tonu neispravni splavovi, plove neregistrovani brodovi sa često manjim brojem članova posade nego što je propisano, a rade nekvalifikovane posade. Umesto da konstruktivne kritike najstručnijih organizacija po pitanju plovidbe u Srbiji shvate kao smernice za unapređenje svojih rezultata, a time i bezbednosti na vodama Srbije, resursi se troše na vešto zataškavanje nesreća ili na optuživanje Udruženja profesionalnih lađara Srbije (UPLS) da je antisrpska, opoziciona ili ispolitizovana organizacija.

Podsećamo na činjenicu da smo tokom akcije vađenja ledolomaca „Čakor“ i „Vučevo“ u Novom Sadu obavestili inspekciju plovidbe o naftnoj mrlji koja je plutala Dunavom, tražeći da preduzmu odgovarajuće mere. Odgovor je bio da inspekcija plovidbe nije nadležna jer se radovi izvode van plovnog puta, u priobalju. Inspektorka koja nam se javila odbila je da nam kaže kome dalje da se obratimo radi sprečavanja zagađenja reke i prekinula poziv.

Svesni trenutne situacije na tržištu rada i nedostatka kvalifikovanog kadra, postavljamo pitanje: da li na splavovima na našim rekama (registrovanim kao privredni objekti) postoji ukrcano kvalifikovano osoblje? Prema važećem Pravilniku o najmanjem broju članova posade za bezbednu plovidbu, jasno je definisano koje uslove u pogledu stručnog osoblja i opreme za spašavanje moraju ispunjavati splavovi koji se bave privrednom delatnošću. Međutim, ako pogledamo dostupne informacije o pomenutim nesrećama, videćemo da nijedan od unesrećenih nije imao opremu za spašavanje – stotinu ljudi, a ni jedan prsluk.

Kada bi nadležne službe uložile manje truda u zataškavanje nesreća, a više energije u obavljanje svojih dužnosti, već bismo imali bezbednije reke, manje nesreća i možda bismo znali ko je odgovoran za potonuće broda „Beograd X“, čija je olupina odnela dva mlada života u mutne vode Dunava.

Sa punim pravom pitamo: hoćemo li svoje sudbine prepuštati čudima i slučajnostima, ili će se nadležni probuditi iz zimskog sna i početi da rade svoj posao?