Koliko su legalni ugovori o radu na brodovima koji plove kroz Republiku Srbiju? Da li neko vrši kontrolu ispravnosti brodova pod stranom zastavom? Da li neko kontroliše zaposlene na brodovima koji nisu registrovani u Srbiji a koji su naši državljani i brodovi plove u našim vodama više od 180 dana godišnje?

Odgovor a sva ova pitanja je NE.

Na naše pitanje zašto se to ne kontroliše na adekvatan način i po uzoru na druge podunavske zemlje, odgovor je najčešće EKSTERITORIJALNOST.

Šta to znači u praksi i da li postoji ili je to samo izgovor ljudi na odgovornim mestima da se pokriva interes „velikog kapitala“.

Tokom vanrednog stanja koje je poremetilo ukupnu evropsku unutrašnju plovidbu, mnogi profesionalni lađari su, rešavajući konkretne probleme tokom plovidbe na srpskom sektoru Dunava u otežanim uslovima, ušli u određene dileme i došli do nekih zaključaka.

Brod unutrašnje plovidbe, po tumačenju nekih naših institucija, ima eksteritorijalnost.

Definicija eksteritorijalnosti:
Eksteritorijalnost-pravo diplomatskog predstavnika u stranoj državi da on i područno mu osoblje žive i upravljaju se po zakonima svoje zemlje i da budu oslobođeni od svih nameta i poreza; pravo ratnih borodva da u vreme mira ostanu pod sudskom nadležnosti svoje države; sloboda od plaćanja državni nameta i poreza koju uživa papa u Italiji. (lat.)

Čim brod podleže carinskoj kontroli ne može biti govora o eksteritorijalnosti. U našem zakonu koji se odnosi na prelazak državne granice i granične prelaze uopšte, kao i Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ne definiše se i ne spominje ni u jednom članu eksteritorijalnost. Brod plaća sve namete koji su vezani za kontakt sa obalom i korišćenja akvatorija po zakonima Republike Srbije.

U Beogradskoj konvenciji koja se odnosi na režim plovidbe na Dunavu nema pomena eksteritorijalnosti, već se izrazito naglašava ravnopravnost brodova pod svim zastavama koji plove na Dunavu.

Čak i u pomorskom pravu unutrašnje morske vode, zajedno s teritorijalnim morem, čine obalno more nad kojim se prostire suverenitet obalne države. A ovde se radi o unutrašnjim vodama koje se smatraju teritorijom i resursom
Republike Srbije, iako je u pitanju međunarodni plovni put.

Eksteritorijalnost eventualno može da nastupi u vodama koje pripadaju dvema državama kao na primer od rkm1433 do rkm1296 ili od rkm1075 do rkm845. Čak i tada eksteritorijalnost nije u primeni zato što u praksi kada se desi, na primer, neko nasedanje na međunarodnom plovnom putu, kapetanija zemlje koja je zadužena za taj sektor izdaje naredbe i propisuje uslove plovidbe brodovima, odnosno upućuje ih u luke, kao i sudove u kojima se za prekršaje izriču novčane kazne. A kako je to moguće ako je brod eksteritorija?

Iz svega se zaključuje da kada brod napravi ulaz u zemlju u tom trenutku prestaje eksteritorijalnost. Može se ipak reći da brod ima ekonomsku eksteritorijalnost iz razloga što je posada u radnom odnosu sa brodarom u skladu sa zakonima države pod čijom zastavom brod plovi, ali ti zakoni ne smeju da budu u suprotnosti sa pravilima zemlje domaćina. Kada brod uđe u luku i pristupi kontroli, sve osobe sa stranim dokumentima (pasošima) dobijaju pečat da su ušli u Republiku Srbiju. Znači oni se zakonski nalaze u Republici Srbiji. U tom trenutku prema našem mišljenju ne bi trebalo da bude razlike između broda pod srpskom zastavom i broda pod stranom zastavom. Smatramo da bi se u Republici Srbiji trebalo odnositi prema brodu, posebno putničkom, na primer, kao prema turističkom autobusu u međunarodnom prevozu.

Znači brod nema teritorijalnu eksteritorijalnost.

ODREDBE BEOGRADSKE KONVENCIJE:

Član 1.
Plovidba na Dunavu biće slobodna i otvorena državljanima, trgovačkim brodovima i robi svih država na bazi ravnopravnosti u pogledu lučkih i plovidbenih taksa kao i u pogledu uslova trgovačke plovidbe. Gornje odredbe neće se primenjivati na promet između luka koje pripadaju jednoj istoj državi.

Član 23.
Plovidba na donjem Dunavu i na sektoru Đerdapa vrši se saobrazno pravilima plovidbe koja određuju Administracije naznačenih sektora. Na ostalim sektorima Dunava plovidba se vrši saobrazno pravilima utvrđenim od strane odnosnih podunavskih zemalja čiju teritoriju seče Dunav a u zonama gde obale Dunava pripadaju dvema državama, prema pravilima određenim zajedničkim sporazumom između tih država.

Član 24.
Brodovi koji plove Dunavom imaju pravo da, pod uslovom da se upravljaju prema pravilima utvrđenim od strane odnosnih podunavskih država, ulaze u luke, da u njima vrše utovar i istovar, da ukrcavaju i iskrcavaju putnike i da se snabdevaju gorivom, namirnicama itd.

Član 26.
Sanitarna i policijska pravila u pogledu Dunava treba da se primenjuju bez diskriminacije po nacionalnoj pripadnosti brodova, po mestu njihovog polaska i mestu njihovog opredeljenja ili iz bilo kakvih drugih uzroka.

Ostaje nam da zaključimo da se na eksteritorijalnost poziva isključivo kada se ne želi uplitati u poslovanje neke firme ili kada se želi zaobići podrazumevana kontrola vezana za rad posade i obaveze poslodavca prema državi i kada granična policija nedostatak svojih resursa kompenzuje pogrešnim tumačenjem zakona a vezano za strano plovilo.

Lađari iz Udruženja lađara i Sindikata lađara i pomoraca Srbije, zahtevaju od MGSI, Ministarstva za rad i socijalna davanja i od Uprave granične policije Srbije, da nam daju tumačenje po ovom pitanju kao i odredbe zakona na koji se pozivaju ako tvrde da eksteritorijalnost brodova zaista postoji u praksi.

Upravni odbor UPLS

Upravni odbor GSLPS (Granski sindikat lađara i pomoraca Srbije)