FOTO: Branislav Vajda
Kako smo obavešteni pisanjem medija, država Srbija je uložila 114.000.000 RSD u izgradnju pristaništa za putničke brodove u Zemunu.
Neko bi na ovu vest rekao BRAVO ali naše mišljenje je da je ovo čist promašaj i rasipanje državnog novca .
Ovako glasi naše objašnjenje:
Trenutno je pristan za putničke brodove u Beogradu najlepši na Dunavu (i sa navigacione strane je odličan) ali mi nemamo potrebe da trošimo 1.000.000 evra novca poreskih obveznika za privatan biznis, za koji se postavlja pitanje kada će vratiti uložen novac. Cilj ulaganja je ili da se novac u što kraćem roku vrati, ili da se s njim učini nešto za dobrobit celokupnog društva. Gradnjom pristana u vrednosti od 1.000.000 evra ne postiže se ni jedan od ova dva uslova.
1. Koliko brodova treba da pristane da bi se isplatio uložen novac?
2. Koja je korist za društvo od tog „glamuroznog“ pristana?
U Srbiji su postavljeni pristani u Kladovu, Golupcu, Kostolcu, Smederevu i Novom Sadu. Oni su plaćeni oko 400.000 evra. Pitanje je da li su povratili uloženi novac posle pet godina. Verovatno da nisu, zato što su operativni samo pristani u Novom Sadu i Golupcu, dok ostala tri još nisu u funkciji.
Zašto država ulaže u pristane, a objašnjava nam da moramo da prodamo luke? Tako su prodate Luka Beograd, Luka Novi Sad, Luka Pančevo, Luka Sremska Mitrovica, Luka Prahovo, Luka Bačka Palanka, dok su sve luke u Smederevu takođe privatne.
Sledeća stvar, ti pristani mogu da se naprave mnogo jeftinije. Neće izgledati tako glamurozno i biti najlepši u Evropi ali će vršiti svoju funkciju i donositi brzu zaradu. Mišljenja smo da država treba da dopusti privatnicima da oni prave pristane i da posle naplaćuju uslugu pristajanja brodova i sve dodatne usluge (snadbevanje vodom, odnošenje smeća, pražnjenje fekalnih tankova, pražnjenje tankova rabljenog ulja). Po nama, Država bi trebalo da obezbedti tehničku dokumentaciju za pristane (da bi pristani bili unificirani) i slobodna mesta za postavljanje pontona, a ostalo da prepusti tržištu. Koliko se vlasnik potrudi oko kvaliteta usluge to će mu biti veća zarada i profit, ili možda gubitak. Inače svuda u Zapadnoj Evropi (zemljama Šengena) takva je praksa. Država, preko policije i kapetanija, kontroliše tehničku ispravnost i poštovanje propisa. Bugarska i Rumunija prate trend zemalja Šengena. Jedino Ukrajina, Hrvatska i Srbija imaju „neka svoja pravila“. U Hrvatskoj pristani nisu privatni, ali nisu ni približno frekventni kao pristani u Srbiji. U Ukrajinu putnički brod uplovi samo „greškom“ zato što turističke agencije nemaju vremena za njihove procedure i to je jedini razlog zašto ne pristaju tamo.
Još jedna stvar, u Beogradu postoji kej na koji brodovi mogu da pristaju i ništa nije potrebno graditi niti dodatno ulagati. O tome smo već pisali ranije (Predlog rešavanja problem priveza brodova u Beogradu). Ako bi se konačno regulisao problem koji nameće granična policija, Savski kej bi sa ulagnjem od 0 (nula) dinara postao najpraktičnije pristanište za putničke brodove a grad Beograd bi samo naplaćivao usluge!
Čitav problem nastaje zato što se insistira da granična policija bude na pristanu gde brodovi pristaju. Pitamo se ZAŠTO?
U Luci Beograd postoji pristan gde je granična policija i u Novom Sadu postoji pristan granične policije. Interesantno je da u Novom Sadu mogu da se koriste pontoni gde nema granične policije dok u Beogradu to nije slučaj. Pitanje je ZAŠTO?
Mišljenja smo da brodovi mogu da odrade reviziju (graničnu kontrolu) na pontonu policije, a da posle toga mogu da pristaju gde god žele. Mislimo da niko iz policije ne bi mogao da pobije ovu tvrdnju. Kako strani državljani mogu da uđu automobilom, autobusom, kamionom ili avionom, prođu istu takvu kontrolu i slobodno se kreću kroz našu državu? Mi ne vidimo ni jedno valjano objašnjenje zašto to ne bi važilo i za strane brodove!
Pozivamo nadležna ministarstva da se ozbiljnije pozabave predočenom problematikom, na prvom mestu zbog javnog interesa, racionalne potrošnje državng novca i povećanja profita sa minimalnim ulaganjem u već postojeću infrastruktuturu. Takođe pozivamo Ministarstvo unutrašnjih poslova da se ozbiljno pozabavi problemom granične kontrole za rečni saobraćaj. Trenutni propisi su zastareli i izazivaju ogromnu materijalnu štetu brodarima i kompanijama koje se bave plovidbom a i samoj Državi. Nepotrebno je podsećati da se Srbija na rekama graniči sa zemljama Evropske Unije, osim u Savi sa Bosnom ,onosno Republikom Srpskom.
Upravni odbor UPLS
