Dana 27.07.2019. oko 14h na 1075 km reke Dunav, kod mesta Ram, došlo je do požara u mašinskom delu potiskivača/ledolomca Petrovaradin. U momentu požara, brodu Petrovaradin su u pomoć priskočile posade sa brodova koji su bili u okruženju. Požar je gašen sa brodskom protivpožarnom opremom, „Petrovaradin“ je uz pomoć druga dva broda doguran do obale odakle su gašenju požara pristupile redovne jedinice vatrogasaca. Osim blažeg trovanja dimom niko od posade nije stradao. Kapetanija Veliko Gradište je bila obaveštena i izveštavana o događaju putem radio veze i ona je, na zahtev posade organizovala dolazak vatrogasaca i hitne pomoći na obalu. Pomoć posadi je pored drugih brodova koji su bili u sektoru, ponudila i posada Rumunske granične policije. Istraga će utvrditi kako je došlo do požara.
Problem koji se pojavio nakon požara je neobezbeđenost tog dela reke. Sastav (vuča) Petrovaradina je ostala u plovnom putu. Na sastavu je bio privezan brod Luna, na kojem nije bilo nikog od posade. Ni na brodu ni na sastavu nije bilo upaljeno ni jedno svetlo niti je bilo dežurnog na radio vezi koji bi obaveštavao brodove u sektoru o problemu u plovidbi.
Mi smo kao Udruženje više puta upozoravali na problem nedostatka protivpožarne zaštite na rekama. Osim Beograda ni jedan grad niti oblast nema sredstvo za gašenje požara na vodi. Sektori rafinerija i rezervoara derivata u Prahovu, Smederevu, Pančevu i Novom Sadu su ugroženi u slučaju požara na brodovima za prevoz opasnih tereta.
Drugi, možda i najveći problem, je nedostatak posada na brodovima. Postavlja se pitanje, kako je brod Luna mogao da bude bez posade u plovnom putu. SIstem obaveštavanja i koordinacije bi uveliko bio rešen konačnim puštanjem u rad VTS centra (koji postoji ali niko u njemu ne radi).
Nedostatak brodova posebne namene, kao što su vatogasni, mogao bi da se kompenzuje pojačanom obukom članova posade i razvojem strategije pomoći pri vanrednim situacijama, ali to zahteva mnogo veće angažovanje svih učesnika plovidbe, od nadležnog ministarstva do posada na brodovima.
Potrebna je veće kontrola režima plovidbe i prisutnosti posade na brodovima jer pojedini poslodavci zloupotrebljavaju nedostatak inspekcijskog nadzora i često vrše pritisak na posade da probijaju predviđeni režim plovidbe, ukrcavaju posade sa neadekvatnim zvanjima i ovlaštenjima ili nemaju dovoljan brod ljudi na brodu, što je predviđeno zakonom. Često se angažuju za rad penzioneri, bez ikakvog ugovora o radu/delu i po ceni rada značajno manjom nego što bi trebalo.
Da je bezbednost plovidbe kroz Srbiju puna izazova, između ostalog i zbog nedostatka kontrole poslodavaca i zaposlenih na brodovima, govori u prilog i činjenica da je u roku od samo 10 dana došlo do dve plovidbene nezgode gde samo pukom srećom nije došlo do ljudskih žrtava. Podsećamo da je pre 10 dana, na reci Tisi, kod mesta Taraš, zbog neispravnosti sidrenog uređaja zapovednik broda Toro III prilikom pokušaja manevra okreta, oštetio neobeleženi splav koji se nalazio pri obali. Tom prilikom je utvrđen niz nepravilnosti, prvo u režimu plovidbe i ispravnosti broda (o čemu je zapovednik uredno izvestio firmu i zaveo u brodski dnevnik) i drugo, dozvole i registracije splava kao i obeleženosti splava u uslovima smanjene vidljivosti.
Bezbednost plovidbe je odgovornost svih njenih učesnika. Edukacija i kontrola, kako učesnika u plovidbi tako i poslodavaca bi, verujemo, značajno smanjilo rizike od plovidbenih nesreća u budućnosti.
Upravni odbor UPLS
