Na današnji dan, pre sedam godina, potonuo je brod Beograd 10 preduzeća Ivan Milutinović iz Beograda. Tom prilikom je poginulo dva člana posade, odgovornih i dalje nema a pravda izgleda čeka da slučaj zastari.
Da podsetimo kako je došlo do nemilog događaja. Brod Beograd 10 je poslat na utovar sa nedovoljnim brojem članova posade. Pregled i potvrdu o ispravnosti Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, je dobio na dan potonuća, a pri izvlačenju olupine nakon tragedije voda je isticala iz oplate broda kroz prskotine. Sve ukazuje da je odgovornost bila na kompaniji koja nije na adekvatan način održavala brod kao i na ustanovi (Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu) koja je dala dozvolu da brod plovi.
I pored svih veštačenja, pisanja i analiza, sa suđenjem se i dalje stoji, što zbog godišnjeg odmora sudije što zbog nepojavljivanja svedoka i optuženih, što jednostavno zbog javašluka i želje odgovornih da se slučaj zaboravi i njihove želje da porodice poginulih dignu ruke od nefunkcionalnog pravnog sistema.
Zašto je epilog ovog nemilog događaja bitan?
Prvo zbog porodica koje su izgubile svoje najmilije, koji su samo otišli na smenu da pošteno rade i zarade, a koji se sa smene nisu živi vratili.
Na drugom mestu smo svi mi ostali koji radimo isti posao, a koji je zbog javašluka i nerada, na prvom mestu INSPEKCIJE plovidbe potom INSPEKCIJE rada i na kraju Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, doveden u status zanimanja visokog rizika. Navedene Inspekcije rade za interese poslodavaca, a Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu izgleda samo lupa pečate na sumnjive preglede evropskih zemalja iz susedstva, te smo u poslednjih 10 godina postali zemlja sa najviše potonulih brodova, odnosno plovnih objekata u Evropi.
Koliko je očajno stanje u srpskom brodarstvu dokazuje i činjenica da navedene inspekcije ne reaguju (niti odgovaraju) na predstavke o zloupotrebi i uceni radnika, kao i o nehumanim uslovima za život i rad na brodovima, a sudovi, koji bi trebali da služe za primer te da po hitnom postupku rešavaju pitanje bezbednosti ljudi i odgovornost institucija od nacionalnog značaja, ne mogu da razreše misteriju odgovornosti i kazne po zakonu odgovorne već sedam godina.
Naše preminule kolege Milan Brzaković i Nikola Kosovac, odnosno njihove porodice, i dalje čekaju pravdu koja je važna i svima nama. Izgleda da pravda jedino nije važno Sudu i nadležnim institucijama bezbednosti plovidbe.
Njima je važan godišnji odmor…
