Sa početkom proleća počela je i turistička sezona u Evropi pa samim tim i u Srbiji. Mediji se pune tekstovima i reportažama o potencijalima, mogućnostima i izazovima koje turizam, kao jedna od najnaprednijih i najunosnijih grana privrede, može i treba da doprinese razvoju naše zemlje a i regiona.
Kao kapetan na rečnom kruzeru i profesionalac u oblasti turizma odgovorno tvrdim da ako momentalno ne rešimo goruće probeme u našoj zemlji, od turizma, bar u rečnom saobraćaju, nećemo imati NIŠTA.
Svake godine, već čitavu deceniju unazad, imamo problem plovidbe kroz akvatoriju Smedereva. Problem postoji i mnogo duže za teretne brodove ali se o tom problemu nikad nije dovoljno pričalo i pisalo, najčešće jer su zaključci rečne policije bile da su lađari prijavljivali gusarske napade da bi prikrili svoje švercersko kriminalne delatnosti. Takva praksa se na žalost i dalje nastavlja, a što je najtužnije, širi se po sidrištima širom Srbije pa imamo sve više pritužbi lađara na ozbiljno ugroženu bezbednost ljudi i tereta i na sidrištima u Novom Sadu i Bačkoj Palanci.
Sinoć 28.04.2019. rečni kruzer, pod mojom komandom je bio na meti napada gusara. Napad ne izgleda filmski, kako mnogi zamišljaju, već naprotiv obavlja se vrlo tiho i gotovo neprimetno. Gusari brzim čamcima prilaze brodu sa krme, najčešće između dva mosta a naspram sidrišta, zbog smetnji koje se pojavljuju na radaru i fokusa kapetana na prolazak kroz mostove. Na nekim brodovima su primećene i osobe koje su skakale sa mosta na brod sa koga bi dohvatili šta bi stigli i u roku od nekoliko trenutaka skočili sa broda u čamac koji bi ih spreman čekao.
Ove napade više ni ne prijavljujemo policiji. Sami organizujemo stražu na mestima gde je moguć pristup za čamac, kao i na gornjoj palubi, što uglavnom obeshrabi lopove da idu dalje. U slučaju prijave plašimo se eventualnog zadržavanja broda zbog uzimanja izjave, što bi poremetilo plan čitavog putovanja i izazvalo ogroman gubitak kompanijama za koje radimo.
Mornari i posada koji čuvaju brod od napada su uglavnom strani državljani koji se plaše da će biti napadnuti ili povređeni jer gusari, kad vide da ne mogu lako da uđu na brod, svojim jakim baterijskim lampama sijaju na lica ljudi koji su na palubi pokušavajući da ih zaplaše, kada već ne mogu da ih pokradu.
Na samo 60 km od Beograda, u srcu Evrope u dvadest prvom veku imamo gusare na Dunavu, koji na žalost nisu turistička atrakcija nego naša surova realnost.
Ne bude li se nešto brzo promenilo plašim se da će „uspavani džin“ o kojem je pisao RTS ( http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3499981/uspavani-dzin-u-srbiji-mogao-bi-da-napuni-kasu.html ) zapasti u duboku komu iz koje se neće probuditi.
U nadi da će odgovorni organi i nadležna ministarstva ozbiljnije shvatiti ovaj problem.
Kapetan un. pl. Zapovednik vrste A,
Branislav Vajda
