Cela Evropa se suočava sa gubitkom radne snage, pogotovo u sektoru transporta. Uvoze se radnici iz udaljenih zemalja, a naši ljudi odlaze za boljim i poštenijim uslovima rada u inostranstvo.

Da li je to prirodan proces ili negde ozbiljno grešimo?

Srbija, kao kontinentalna zemlja nema izlaz na more, te joj je najjeftiniji i najbrži transport velikih količina tereta Dunavom preko Crnog Mora. Srbija konstantno beleži rast u količini prevezenog tereta i u količini pretovara koje luke obavljaju. Broj brodova koja se uvozi iz zapadnih zemalja je takođe u stalnom porastu, imamo čak dve brodarske škole koje ukupno godišnje daju čak 40 đaka, ali…

Zbog zastarelog sistema obrazovanja, inertnosti birokratije, nerazumevanja odgovornih i možda najvažnije nemešanja privrednih društava u sistem srednjoškolskog obrazovanja, došli smo u situaciju da 30 godina ne možemo da napravimo funkcionalan kadar za relativno kratko, odnosno normalno vreme. Treba napomenuti da su tome mnogo pomogle i promene u zakonskim regulativama i neusklađenosti među ministarstvima, pogotovo u poslednjoj deceniji.

Kako su sindikati gotovo uništeni i obespravljeni kvalitetan socijalni dijalog ne postoji već decenjama, inspekcije pokrivaju poslodavce, a poslodavci se ponašaju kao bahati feudalci koji jedino znaju za nadnicu, a lađare tretiraju kao sezonske najamnike i svoje podanike.

Ti isti poslodavci dovode prestarele lađare, uglavnom strance, kojima je naša država omogućila da nesmetano rade na našim brodovima, bez ikakvih ograničenja, a koji su oborili cenu rada te mladi ljudi nemaju gotovo nikavu šansu za normalnim zaposlenjem, tačnije za zaposlenje u normalnom i zdravom okruženju.

Mi smo, kao Udruženje, pronašli adekvatna rešenja tokom godina kako bi se ubrzao i poboljšao nivo praktične edukacije i MGSI je uvažio neke naše preporuke kako bi mladim ljudima bilo omogućeno lakše zaposlenje ali opet, zbog birokratskih zabluda i pogrešnih tumačenja zakona đaci iz brodarskih škola ne mogu da ostvare dovoljno adekvatne prakse kroz školovanje u onoj meri da bi bili osposobljeni za posao od prvog dana zaposlenja.

Nekolicina domaćih firmi koje rade u skladu sa zakonom i koje žele da angažuju mlade, posebno iz brodarskih škola,  zbog apsurdne uredbe Ministarstva prosvete da đaci ne mogu da obavljaju praksu pre 18. godine, ne mogu da ukrcavaju školarce na brod, te dobijam totalno nefunkcionalno obrazovanje i kadar koji pravimo ali nemamo.

Sagledavajući iznete činjenice, ispada da smo pre 40 godina bili na demokratskom, poslovnom i tehnološkom nivou značajno višem nego danas. Svršeni đaci su dobijali posao odmah posle odslužne vojne obaveze, devojke su takođe radile na domaćim brodovima, učenici brodarske škole bi za 3 do 4 godine od mature postajali samostalni oficiri palube ili čak zapovednici, naravno praksa se radila od 16. godine života i nikom nije trebala nikakva saglasnost niti poseban nadzor, kao što je slučaj danas.

Kako problem kadrova postoji u celoj Evropi kontaktiralo nas je nekoliko velikih brodarskih kompanija, uglavnom iz Švajcarske, koji su raspoloženi da našim đacima omoguće praksu, a nakon škole i zaposlenje. Opet, zbog birokratskih procedura od strane naše prosvete, ni ovaj pokušaj nikako da zaživi.

Da je život i rad na brodu izuzetno interesantan i atraktivan za mlade ljude, a da naše društvo i stereotipi vezani za ovaj poziv žude za temeljnim promenama pokazuje primer bivše učenice brodarske škole u Beogradu, gospođice Vanje Micevski koja je završila rečni i pomorski smer, a koja zbog predrasuda okoline i sistema nije mogla da obavlja praksu na brodovima u toku školovanja i koja nije mogla da dobije posao ni u jednoj domaćoj firmi.

Priliku je dobila na regrutnom danu nemačke kompanije Amadeus, koja svake godine krajem novembra organizuje razgovore u Beogradu za prijem novih radnika na svojim brodovima. Trenutno je zaposlena na poziciji pripravnika za krmara, a kolege i nadređeni oficiri je hvale kao izuzetno vrednog i posvećenog radnika.

Napominjemo da na svim brodovima, osim domaćim, imamo žene mornare, oficire i kapetane koje su među najboljima u struci.

Ako znamo da je početnička – pripravnička plata na brodu u Srbiji oko 800 evra, a u inostranstvu oko 1200, te raste iz godine u godinu u zavisnosti od iskustva i ranga, postavlja se pitanje kako to da od 40 đaka godišnje samo njih par ode na brod i zašto ih sopstvena država, škola i privreda teraju u druge branše, iako su esencijalni radnici i budućnost svih nas?

Koliko je posao na brodu izazovan i šarolik, koliko mogućnosti za učenje i napredovanje ostavlja te da li je to posao za devojke ili samo za muškarce vidi se na fotografijama koje govore više od svih ispričanih priča.

VIDEO: izvlačenje brodskih užadi u Budimpešti.